Biskupi okupljeni na skupu „Mediteran – granica mira“ koji se održava u Firenci od 23-27. februara 2022. uputili snažan apel za mir u Ukrajini u četvrtak, 24. februara. Sastanku prisustvuje i beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar.
U apelu biskupa je istaknuta i činjenica da su biskupi Mediterana dobro svesni ratne pošasti i zato jednoglasno traže mir, a pozivi na post i molitvu za Ukrajinu stižu sa svih strana.
Ovogodišnji susret je otvoren 23. februara uvodnim predavanjem kardinala Đaltijera Basetija, nadbiskupa Peruđe-Cita dela Pieve i predsednika Biskupske konferencije Italije.
Kardinal Baseti je u svom predavanju govorio o crkvenim zajednicama na Mediteranu, inspirisan idejom bratstva po dokumentu pape Franje iz Abu Dabija, koji govori o doprinosu monoteističkih religija u izgradnji pravednijeg i bratskog društva. On je objasnio da Crkve Mediterana imaju 4 uloge; 1. Da zajedno svedočimo silu Vaskrslog Hrista, 2. Gradimo zajedništvo, 3. Otkrivamo značaj kontemplacije, nadahnjujemo se primerom monaštva istočnjačkih tradicija, 4. Da otkrivamo bogatstvo predaja (liturgijskih, duhovnih, teoloških i biblijskih) u Crkvama Istoka.
Uvodno predavanje istog dana održao je mons. Antonino Raspanti, biskup Aćirealea i potpredsednik za južnu Italiju Biskupske konferencije Italije.
Biskup Raspanti je u svom predavanju govorio o naveštaju Jevanđelja u pluralističkom i kulturnom kontekstu Bliskog istoka, gde su katolici manjina. Ovaj proglas se ne sme shvatiti kao prozelitizam, ali mora da odiše doprinosom izgradnji društvene zajednice. Kada se navešta Hristos, to ne sme biti nasilno nametanje, već se mora poštovati ljudska sloboda, to je i osnovni misionarski poziv, uvek propovedati Hrista kroz formu dijaloga. On je istakao da hrišćani ne smeju da odustanu od propovedanja Hrista zbog pogrešnih konotacija savesti i slobode, jer ih često optužuju da nameću svoje teze drugima, ali misionarski duh ne sme da prestane, jer misionarski duh uključuje poštovanje slobode. Stoga se slobodno može reći da je „situacija Crkve u nekim delovima Evrope slična Mediteranskim zemljama gde su katolici u manjini, imaju slične poteškoće u naveštanju“, zaključio je Raspanti.
Drugog dana sastanka, 24. februara, prisutnima se obratio predsednik Vlade Republike Italije Mario Dragi.
Predsednik Dragi je poželeo dobrodošlicu učesnicima i istakao važnu ulogu religija koje se pozivaju na Avrama, a to su judaizam, hrišćanstvo i islam, i dodao da je njihov značaj u doprinosu kulturi mira, saradnje, tolerancije i posvećenosti zasnovanoj na njihovoj tradiciji i teologiji za opšte dobro. On se dotakao izazova sa kojim se suočava region, jer prema statistikama na Bliskom istoku i Severnoj Africi, statistička populacija je vitalna, za razliku od nekih evropskih zemalja, i u tome vidi veliki potencijal, ali su im potrebni ekonomski preduslovi da se ostvare i prosperiraju. Stoga on vidi veliku ulogu religije, „jer religija naglašava ljudska prava, opšte dobro i dostojanstvo ličnosti i može doprineti razvoju pravednog društva“, zaključio je predsednik Dragi.
Istog dana poznati italijanski naučnik prof. Andrea Posjeri, profesor iz Peruđe, održao je predavanje pod nazivom Prava verskih zajednica u gradu.
Profesor Posijeri je govorio o 20. i 21. veku koji su obeleženi razvojem grada, urbanizacijom, a to je primetio već papa Pavle VI. koji se bavio temom delovanja Crkve u velikim gradovima. On je istakao da savremeni gradovi, uprkos globalizaciji, pate od raslojavanja, nejednakosti među stanovnicima, individualizma i getoizacije. Svi ovi nedostaci su zasnovani na nekim razlikama kao što su: vera, nacija, društveni status i sl. Naime, ljudi žive jedni pored drugih bez dijaloga. Stoga on prepoznaje da upravo tu religija može pružiti rešenje, a ovim pitanjima se danas posebno bavi papa Franja u svojim enciklikama Laudato si i Fratelli tutti, a rešenje vidi u duhu bratstva i društvenog prijateljstva.
Na kraju je zaključio da gradovi na Mediteranu (Bliski istok i Severna Afrika) stalno imaju problem verskih sloboda, jer se neke verske grupe uvek suočavaju sa diskriminacijom. Stoga je važno osvrnuti se na dokument O ljudskoj slobodi, koji naglašava slobodu savesti, veroispovesti, a to spada u korpus ljudskih prava i neophodno je za razvoj društva.
KMC