Svetac kojeg se danas sećamo od rane mladosti je bio posvećen vojnoj službi. Sa svojih 23 godine nalazeći se u lovu naredio je da se vatrom potera divljač ali je požar zahvatio mnoge posede. Čoveka koga su vlasti uhvatile, smatrajući da je on podmetnuo požar, osude na smrt. Tada je savest proradila kod sv. Corrada i on se preda vlastima obećavši nadoknaditi štetu što je i učinio. Ali tada je postaje siromašan, bez ičega jer je sve morao prodati i dati oštećenim ljudima. Nakon ovog događaja njegova žena Eufrozina odlazi u franjevački manastir sv. Klare a Corrado postane franjevački trećoredac. Obavio je nekoliko velikih hodošašća, čeznevši za za monaškim životom, živeo je u ćelijama i pećinama. Molitvom, postom, pokorom i dobrim delima zaslužio je da bude proglašen svetim. Umro je 19. 02. 1351. g. a 1485. g. telo mu je ekshumirano te položeno u srebrnu urnu. Sv. Corrado postao je zaštitnik gradića i biskupije Noto.
Izvor: HKM