Danas je Nedelja Dobrog Pastira. Tako se zove jer jevanđelje govori o Dobrom Pastiru. Isus sebe tako naziva. „Ja sam dobar pastir“, kaže za sebe. Nije li to drsko, uobraženo? A zar je tako slatko, da se na tebe gleda kao na ovcu i ako se prema nekome ponaša kao prema ovci? Pastir i ovca – slika zavisnosti?
Na jednom zidu visila je slika koja prikazuje pastira, pastira. Naslonjen na drvo, plete čarapu. Pored njega je pastirski pas, a oko njega ovca, stado.
Iako je takav prizor danas retkost, čoveku daje osećaj da ovce nisu slobodne, da su zavisne. To je pre svega slika bezbednosti. Ovo nas podseća na čudesni Psalam 23: „Gospod je pastir moj, i ni u čemu ja ne oskudevam. U zelenim poljima on me odmara. On me vodi pored tihih voda, on obnavlja dušu moju. On me vodi pravim putevima imena svoga. Čak i ako moram da prođem dolinom smrti, ne bojim se zla, jer si ti sa mnom. Tvoj štap i tvoj štap, teše me. Rasprostreš sto preda mnom ispred mojih dušmana. Pomazaš mi glavu uljem, čaša mi se prelije. Dobrota i milost pratiće me u sve dane života moga. Prebivaću u domu Gospodnjem mnogo dana.
Nije li ova drevna biblijska molitva puna utehe i ohrabrenja? Sigurno je ta slika pastira danas za mnoge strane. Taj poziv nisu videli, pa čak ni doživeli. Ipak, verujem da svako oseća duboku sigurnost o kojoj se govori u Psalmu 23. Onaj ko se stavi pod Božju pastirsku brigu neće biti nevoljna marioneta, ovca, na koju se gleda samo kao na stoku za klanje.
Isus je često posezao za likom pastira. Ovo je posebno istaknuto na maloj slici od 100 ovaca. Jedan je zalutao i izgubio se. Pastir je prati, traži je dok je ne nađe. Ostavlja tih 99. Važna mu je izgubljena ovca. I kakva radost kad je ponovo nađe! „Na nebu će biti veća radost zbog jednog grešnika koji se obratio nego zbog 99 pravednika kojima nije potrebno obraćenje“, kaže Isus.
„Ovce moje slušaju glas moj; Znam ih i oni me prate.” Preuzeto je iz svakodnevnog života pastira. Oni poznaju glas svog pastira i veruju mu. Da, ne postoji samo to poverenje u odnosu pastir-stado, već između Boga i čoveka, između Isusa i nas. „Niko mi ih ne može oteti iz ruke. To daje solidno samopouzdanje! Isus jeste i ostaje dobar pastir, i ko mu se poveri neće se razočarati.
Sa pastirima, što jesmo i treba da budemo (episkopi i sveštenici), nažalost nije uvek tako. Često mnogo zaostajemo za idealom dobrog pastira. Ali ipak možemo reći: mi čeznemo za tim, da budemo sličniji Isusu dobrom pastiru. Tamo gde ljudi dožive takve pastire, oni se opet okupljaju, skupljajući „ovce“. Danas, na Nedelju Dobrog Pastira, molimo se širom sveta za takve pastire. Trebaju nam hitno, hitno.
U ovoj Evharistiji, u ovom slavlju, čuti glas našeg Pastira znači čuti ga kako uz hleb i vino govori: Uzmite, jedite i pijte, ja sam za vas. Taj glas možemo i treba da sledimo u poverenju, da sa njim budemo na pravom putu, na putu koji već ovde i danas oživljava i vodi u život.