Ništa nije tako jednostavno kao Božja volja, a opet – ljudi ništa tako pogrešno ne razumevaju ili ne žele da razumeju kao što je to slučaj s Božjom voljom. Kako li ju je teško shvatiti?! Bože, šta nam poručuješ? Od pokoljenja do pokoljenja čuje se isti uzvik! A Bog, tiho, neprestano, šalje poruku koja je jasna kao sunce: »Vi ste Bogovi i svi ste sinovi Višnjega!« (Ps 82, 6). Da smo Bogovi – to je jasno. Kroz ljudsku istoriju prečesto imamo svedočanstva da su mnogi ljudi sebe smatrali bogovima, ali shvaćeno onako kako je to natuknula Zmija u Vrtu: »Nego, zna Bog: onog dana kad budete s njega jeli, otvorit će vam se oči i vi ćete biti kao bogovi koji razlučuju dobro i zlo« (Post 3, 5). Samo… nismo shvatili prevarnu dubinu tih reči. Da, bićemo kao bogovi. Bićemo po nekim stvarima bleda slika Boga, a u svom slepilu za sebe ćemo biti »svemoćni«. Bićemo bogovi onima nad kojima imamo vlast, sami ćemo sebe ubediti da smo svemoćni u svojoj samoživosti i sebičnosti. Bićemo bogovi s malim b. Bićemo bogovi, svako za sebe – mirijada božanstava, bez prave vlasti, bez moći, osim moći da sebi i drugima zagorčavamo život.
Ali Bog nas poziva na jednu drugu vrstu učešća u Božanstvu – u Njegovom Božanstvu. U Božanskoj prirodi Oca, Sina i Duha Svetoga: »Vi ste Bogovi i svi ste sinovi Višnjega«, peva psalmopojac – jer je to Istina. Bogovi smo jer smo sinovi! Ili, još bolje i ispravnije, možemo da povratimo sopstvenu božansku prirodu, koja nam je darovana stvaranjem, ako prihvatimo sinovstvo! U Bogu nema privatnog poseda. Jedna, Božanska priroda, jeste ono što svi dele: Otac, Sin i Duh Sveti, a mi, sinovi Božji, pozvani smo da se vratimo tom jedinstvu, odricanjem od sebe, po Isusu Hristu, i Njegovom Telu – Crkvi. To je put povratka u Jedinstvo s Bogom, u našu pravu prirodu, prirodu dece Božje.
O, kakvog li dara! Bog svoje stvorenje u velikoj, nenadmašnoj ljubavi »učini malo manjim od Boga, slavom i sjajem njega okruni« (Ps 8, 6). Pa ipak, nikako da shvatimo koliki je to dar i kolika obaveza proizilazi za nas iz tog dara.
Suština je upravo u jedinstvu na koje nas Isus poziva: »da svi budu jedno kao što Ti, Oče, u meni i ja u Tebi, neka i oni u nama budu da svijet uzvjeruje da si me Ti poslao« (Iv 17, 21). Upravo zato i Sveti Pavle govori objašnjavajući suštinu i prirodu tog jedinstva: »Doista, kao što je tijelo jedno te ima mnogo udova, a svi udovi tijela, iako mnogi, jedno su tijelo – tako i Krist. Ta u jednom Duhu svi smo u jedno tijelo kršteni, bilo Židovi, bilo Grci, bilo robovi, bilo slobodni. I svi smo jednim Duhom napojeni« (1 Kor 12, 12–13); i: »Jedno tijelo i jedan Duh – kao što ste i pozvani na jednu nadu svog poziva!« (Ef 4, 4). Svako je dobrodošao u to jedno Telo, Telo Crkve, kojem je glava sam Hrist, zato Pavle i govori da je jedno telo, ali mnogi udovi koje prožima Duh Sveti, pa tako imamo i privilegiju povratka u Božansku prirodu, s jedne strane, a s druge – zato što to Telo, pa i naše telo, mi sami koji smo udovi jednog Tela, nije naš proizvod, nego Božji dar i stanište Duha Svetog koji nas povezuje u jedno, moramo prema njemu da se odnosimo s dužnim poštovanjem i odgovornošću. Ne smemo da ga »prljamo« grehom, nego da u njemu razvijamo ljubav prema ostalim udovima tela i prema celokupnom Božjem stvorenju. Jedno smo Telo i, kako Sveti Pavle govori: »Tijelo vaše hram je Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga, te niste svoji« (1 Kor 6, 19), a prema onome što nam je darovano, i što nam pripada po daru a ne po zasluzi, dužni smo da se odnosimo s ljubavlju i brigom, jer ćemo za tu upotrebu i polagati račun.
vlč. Aleksandar Ninković