Tekst o ispitu savesti i tajni pokajanja priredio je liturgičar prep. mr. sc. Tomislav Hačko.
Pored pokorničkih dela tokom vremena korizme, mnogi vernici će pristupiti I sakramentu svete ispovesti kako bi radosna i čista srca proslavili događaj Vaskrsenja Gospodnjeg.
Kada se govori o sakramentu svete ispovesti, često se čuje pitanje da li uopšte moram da idem na ispovest i koliko često treba ići na ispovest. U tom pravcu, Katekizam Katoličke Crkve daje jasna uputstva:
1457 Prema crkvenoj zapovesti, „svaki vernik, koji je dostigao godine rasuđivanja, dužan je da pošteno ispovedi svoje teške grehe najmanje jednom godišnje“. Ko je svestan da je počinio smrtni greh, ne može se pričestiti, čak i ako oseća veliko kajanje, a da prethodno nije primio sakramentalno oproštenje, osim ako se radi o ozbiljnom razlogu da se pričesti, i ako nije moguće pristupiti svešteniku. Deca treba da pristupe sakramentu pokore pre nego što se prvi put pričeste.
1458 Iako ispovedanje svakodnevnih grešaka (lakih grehova) nije neophodno, Crkva to snažno preporučuje. Redovno ispovedanje lakih grehova pomaže nam da formiramo svoju savest, da se borimo protiv zlih sklonosti, da dozvolimo Hristu da nas isceli i da napredujemo u životu Duha. Primajući češće kroz ovaj sakrament dar Očeve milosti, podstičemo se da budemo milosrdni poput njega (…).
Težina greha: smrtni i laki greh
Najsažetije i najjasnije učenje Crkve o težini greha nalazi se u Katekizmu Katoličke Crkve.
Smrtni greh
1855 Smrtni greh u ljudskom srcu uništava ljubav ozbiljnim kršenjem Božijeg Zakona; on odvraća čoveka od Boga, njegove krajnje svrhe i blaženstva, pretpostavljajući mu niže dobro. Laki greh ne uništava ljubav, iako je vređa i ranjava.
1857 Da bi greh bio smrtan, potrebna su tri uslova istovremeno: „Smrtni greh je onaj čiji je predmet teška stvar, a učinjen je sa punom svešću i slobodnim pristankom.”
1858. Deset zapovesti detaljnije definišu tešku stvar, prema Isusovom odgovoru bogatom mladiću: „Ne ubij, ne čini preljuba! Ne ukradi! Ne svjedoči lažno! Ne otmi! Poštuj oca svoga i majku“ (Mk 10, 19).
Lak greh
1862 Lak greh se čini kada se u lakoj stvari ne poštuje mera propisana moralnim zakonom ili kada se u teškoj stvari krši moralni zakon, ali bez pune svesti i bez punog pristanka.
1863 Laki greh slabi ljubav i ispoljava neuređenu sklonost ka stvorenim dobrima; ometa napredak duše u vežbanju vrline i u vršenju moralnog dobra; zaslužuje privremene kazne. Namerni laki greh, koji ostaje nepokajan, priprema nas malo po malo da počinimo težak greh. Međutim, laki greh ne krši Savez sa Bogom. To je moguće popraviti Božijom milošću. Laki greh „ne lišava nas posvetne milosti, prijateljstva sa Bogom, ljubavi, a time ni večnog blaženstva“.
Čovek, dok je u telu, ne može izbeći sve grehe, bar ne male. Međutim, ne smeš pridavati malo značaja onim gresima koji se nazivaju lakim. Nije vam stalo do njih kada ih merite, ali kakva je strahota kada ih prebrojite! Mnogo lakih stvari zajedno čini jednu tešku: mnoge kapi pune reku, isto tako mnoga zrna čine gomilu. Kakva nada onda ostaje? Pre svega ispovest… (Sv. Avgustin)
Greh protiv Svetog Duha
Čitajući Jevanđelje po Mateju (12,31-32), uvek ćutimo na početak Isusovih reči: „Zato kažem vam: svaki će se grijeh i bogohulstvo oprostiti ljudima, ali rekne li tko bogohulstvo protiv Duha, neće se oprostiti. I rekne li tko riječ protiv Sina Čovječjega, oprostit će mu se. Ali tko rekne protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovom svijetu ni u budućem.“
Za greh protiv Duha Svetoga Crkva uči:
1864 „Svaki će se grijeh i bogohulstvo oprostiti ljudima, ali bogohulstvo protiv Duha, neće se oprostiti“ (Mt 12, 31). Božija milost nema granice, ali ko svesno odbija da je primi kroz pokajanje, odbacuje oproštenje svojih grehova i spasenje koje nudi Duh Sveti. Takvo otvrdnjavanje može dovesti do konačnog nepokajanja i večne propasti.
Ispit savesti
Pored svakodnevnog ispitivanja savesti, Crkva preporučuje da se pre pristupanja sakramentu ispovedi obavi i ispit savesti kako bi čovek lakše prepoznao svoje grehe i pokajao se za njih. Dakle, u Katekizmu Crkva podstiče:
1454 Dobro je pripremiti se za primanje ovog sakramenta ispitom savesti, u svetlu Božije reči. U tu svrhu će se naći najprikladniji tekstovi u Deset Božijih zapovesti i u moralnoj katehezi Jevanđelja i apostolskih poslanica: u govoru na gori i apostolskim poukama.
1456 Priznanje grehova svešteniku je suštinski deo sakramenta pokore: „Pokornici moraju na ispovesti navesti sve smrtne grehe kojih su svesni pošto su se pažljivo ispitali, čak i ako su najtajniji gresi i počinjeni samo protiv poslednje dve od deset Božijih zapovesti, jer ponekad ti gresi jače bole dušu i opasniji su od onih koji su učinjeni u javnosti“.
Izvor: IKA