Papa Franja primio je u utorak, 22. novembra oko 200 članova Izvršnog komiteta Svetskog jevrejskog kongresa (VJC), na čelu sa predsednikom Ronaldom S. Lauderom, i poručio da na zajedničko versko nasleđe Jevreja i hrišćana treba gledati kao na podsticaj u zajedničkoj želji za bratstvom i mirom u svetu, prenosi Vatikan njuz.
Papa je podsetio da VJC vodi dijalog sa Komisijom za verske odnose sa Jevrejima još od Drugog vatikanskog sabor, istakavši da ova poseta svedoči i jača veze prijateljstva između Svete stolice i Jevreja. Jevreji i hrišćani ispovedaju veru u jednog Tvorca neba i zemlje, koji je stvorio svako ljudsko biće na svoju sliku i priliku, a slično tome i Jevreji i hrišćani gledaju na konačne stvari. On je istakao da na životnom putu ne napredujemo ka beznađu, već ka susretu sa Svevišnjim koji brine o nama. Iako u judaizmu i hrišćanstvu možda postoje različite koncepcije o tome kako će doći do ovog ispunjenja, ostaje utešno obećanje koje delimo, rekao je Sveti Otac.
Versko nasleđe koje hrišćani i Jevreji dele treba posmatrati kao podsticaj za zajednički rad na tome da se svet poveže u bratstvu, boreći se protiv svih oblika nejednakosti i promovišući veću pravdu, tako da mir ne ostane samo obećanje, već postane sadašnja stvarnost u našem svetu. Zajedničke i konkretne inicijative koje imaju za cilj promovisanje pravde zahtevaju hrabrost, saradnju i kreativnost. Dok je svet i dalje razoren ratom, što je poraz celog čovečanstva, Papa je pozvao na zajednički napor da se uspostavi put mira.
On se ponovo posebno osvrnuo na rat u Ukrajini, nazvavši ga svetogrđem, koji preti i Jevrejima i hrišćanima, oduzimajući im najmilije, domove i imovinu. Papa Franja je na kraju zahvalio delegaciji na poseti, izrazivši želju da Svevišnji zajedno povede Jevreje i hrišćane na put mira.
Istorija Svetskog jevrejskog kongresa isprepletena je sa mračnim stranicama istorije dvadesetog veka. Kada se 230 delegata koji su predstavljali jevrejske zajednice iz 32 zemlje okupilo u Ženevi u Švajcarskoj u avgustu 1936. da osnuju organizaciju, opasnost je bila jasna – Jevreji su bili proganjani i obespravljeni u nacističkoj Nemačkoj. Rastuća plima antisemitizma uticala je i na jevrejske zajednice širom Evrope. Neposredno po osnivanju, glavni ciljevi tog tela bili su mobilizacija jevrejskog naroda i demokratskih snaga protiv nacističke grabeži, borba za jednaka politička i ekonomska prava. Danas je misija Svetskog jevrejskog kongresa da promoviše jedinstvo i zastupa interese jevrejskog naroda i da obezbedi kontinuitet i razvoj verskog, duhovnog, kulturnog i društvenog nasleđa. Svetski jevrejski kongres, kako je podsetio papa Franja, „vodi dijalog sa Komisijom za verske odnose sa Jevrejima i godinama organizuje konferencije od velikog značaja”.