U Pelješkom mostu je 65 hiljada tona gvožđa, 68 hiljada kubika betona i jedna, veoma lagana, ali za jednog inženjera teža od mnogo tona čelika i betona – krunica. U most su je postavila dva hrvatska inženjera, Ivica Granić i Franko Berović.
A svojim činom grandioznog projekta izgradnje mosta, koji je Hrvatsku učinio jedinstvenom, dali su lični pečat. Ili, kako je za Hrvatski katolički radio rekao Ivica Granić, čovek koji posebno poštuje svoju veru – bio je to čin koji će mu jednog dana omogućiti da svojoj deci kaže da su male stvari „bitne koliko i ljudi oko nas“.
Pogled na Pelješac
Inženjer iz Metkovića imaće brojnu publiku. Ivica Granić je muškarac u drugoj polovini tridesetih godina i otac petoro dece, ni jedno nije starije od osam godina. On je praktičan vernik i za njega je ugrađivanje krunice u pilon megaprojekta bilo od ličnog emotivnog značaja. Koliku, govori to da je uradio bez znanja strogih kineskih šefova, za koje bi njegov čin ostao tajna da priču nije objavio na društvenoj mreži.
Nadzorni inženjeri koji su to znali odobrili su. Potom je za Hrvatski katolički radio govorio o krunici u pilonu mosta, ne razmišljajući o tome kako je, ma koliko ta priča bila mala, ali simbolično velika i intimna, za javno izvinjenje potrebna dozvola kineske kompanije koja gradi Pelješki most. Svaka javno izgovorena reč treba blagoslov Kineza.
Njegova želja da stavi krunicu bila je tolika da nije birao ni dan ni sat kada će to uraditi jer, da je izabrao, sigurno ne bi izabrao hladno januarsko jutro kada je temperatura pala ispod nule i hladan vazduh smrzavao krv u njegovim venama. Pogled na Pelješac i Neretvanski kanal, sve do Neuma, pucao je sa visokog pilona.
Čelik i beton
„Predložio sam kolegi Beroviću da se popnemo na vrh pilona S7, koji je sto metara iznad mora, i da se pomolimo i stavimo krunicu kao mali znak Božijeg prisustva u ovome što radimo. To smo napravili pre godinu dana i nekako nismo hteli da se hvalimo, ali evo kako se radovi privode kraju, setio sam se tih trenutaka i primećujem koliko je ovaj most bio oslikan i fotografisan sa svih strana, u kontekstu čelika i betona koji radimo, na primer, a meni su se ljudi činili važnijim. „Bilo je tako hladno da smo se smrzli“, rekao je Granić za HKR, pre nego što je prestao da govori novinarima nakon što ga je kineska kompanija upozorila na pravila komunikacije za medije. Mada, ljubazno je odgovorio na poruku Jutarnjeg lista i uputio nas na izvođača radova, CRBC, za dozvolu.
Ljudi koji poznaju Granića govore o poštenom čoveku, veoma mirnom, koji govori mirnim glasom, „tonom kao sveštenik“. U istom tonu je i njegova objava kojom se „otkrio” javnosti.
„Ljudi su važniji od mostova. On, Tvorac svega, važniji je od ljudi. A Njemu je važno da svi mi, u malim i jedinstvenim okolnostima sopstvenog života, radimo na proslavi Njegovog carstva na zemlji. Danas sam sretan zbog svih divnih ljudi koji su me okruživali u posljednje 3,5 godine kroz koje smo zajedno ujedinili Hrvatsku i tako ćemo nastaviti i sljedećih nekoliko meseci. Za vas putnike i za ovih nekoliko trenutaka u istoriji koji su darovani nama. Franko Berović, čestitam taj dan na vrhu pilona S7, smrzli smo se ali neka bude!“ napisao je Ivica Granić u svojoj objavi na Fejsbuku 28. januara.
Izvor: Jutarnji list/Paulus