Eto – ima jedna reč, među mnogima, koja u Bibliji ne postoji. Ali ova je strašno važna i, kao i sve strašno važne reči, prosto bi morala da bude tu! Zar ne? Nego, ta važna reč, kao i sve strašno važne reči, jednostavno je suviše mala da bi obuhvatila šta sve čovek hoće da kaže njome. I ne samo to – često i ne umemo da smislimo šta bismo sve hteli da kažemo jednom takvom rečju. Jednostavno – osećaš šta znači, ali čim pokušaš to da opišeš, opis ti nekako isklizne, kao što tek upecana riba nesigurnom pecarošu zbriše iz ruku nazad u vodu. To je problem sa strašno važnim rečima. Mi malecki ljudi volimo važne i velike reči – valjda smo sami sebi veći kad ih izgovaramo. Eto, recimo, reč ljubav! Koliko nam je često na usnama, ali, ajde sad – šta je to ljubav? I ovo je, i ono je, i takva i onakva… Ne možeš da je uhvatiš ni za glavu ni za rep! Ali to je problem i sa stvorenim svetom oko nas. Šta je gravitacija? I ovo je i ono je, i takva i onakva – a na kraju i ne znamo šta je – ali je i te kako osećamo. Eh… s gravitacijom je lakše jer, hoćeš-nećeš, u svakom trenutku deluje na tebe. O ljubavi možeš da pričaš i pričaš, a da je nikad i ne osetiš, niti da je imaš.
Pa koja je to zagonetna, u Bibliji nepostojeća reč? Svakako, kultura! Ona, doduše, više liči na gravitaciju nego na ljubav! Kao i jedna i druga, ni ona ne može da se definiše. Kažu da su se neki ljudi bavili prikupljanjem definicija kulture i nađoše ih čak 164! Za razliku od ljubavi, osećaš je, na ovaj ili onaj način, i ne razmišljajući o njoj, baš kao ni o gravitaciji. Ali za razliku od gravitacije ona deluje na mnoge načine. Gravitacija samo privlači, a kultura može da privlači – i tada je ona dobra, a može i da odbija – i tada je zovemo nekultura. Svako to oseća, i svako bira sebi pravac dejstva te čudesne sile. Trik je u tome što je dejstvo te sile – isključivo! Ne možeš biti malo kulturan, malo nekulturan. Ti pravci delovanja su kao ulje i voda – ne mogu da se pomešaju. Ili si jedno ili drugo. Ono što se može, jeste da budeš nekad kulturan, a često bogme i nekulturan. Zato je kultura zgodnija od gravitacije. Možeš da odabereš smer i dejstvo. Gravitacija samo vuče nadole, a kultura može i gore i dole.
E, sad: da li je onda zaista moguće – kad je već toliko prisutna u životu, kao gravitacija – da je u Bibliji nema? Naravno da nije. Ima je i te kako, ali Bog ne voli baš one naše, strašno važne, ljudske reči kojima sebe pokušavamo da uveličamo, a da pri tome ostanemo maleni – iako nam dozvoljava da i njih koristimo, kad baš nema druge. Bog više voli razumljive reči, koje odmah možemo da spojimo s onim što znače – iako mi ljudi i njih umemo sami sebi da iskomplikujemo. Doduše, nije u pitanju jedna reč kojom Bog govori o stvarima koje reč kultura pokušava da opiše. Više su posredi cele priče, pesme, izveštaji, ali ako bismo tražili jednu reč – onda bi to, sasvim izvesno, mogla da bude reč mudrost.
Zašto mudrost? Ako bih hteo da dodam 165. definiciju reči kultura, onim pomenutim sakupljačima definicija rekao bih da je kultura način života pojedinca ili zajednice. Svakako, onaj koji izgrađuje dobro u čoveku. Mudrost u Bibliji govori upravo o tome. Mudrost nije filozofija, kako mi danas greškom umemo da opisujemo mudrost. Mudrost u Bibliji govori o načinu života, a ne razmišljanju o životu. Mudrost je u Bibliji praksa, način kako treba živeti – a jedini ispravan način je: živeti u skladu sa Božjom voljom!
Mudrost, kao ona kultura života koja izgrađuje čoveka, koja ga približava Bogu, koja omogućuje prihvatanje spasenja, jeste zato veoma važna. Važno je razumeti šta je to. I tu imamo veliku pomoć u Svetom pismu.
Celo Sveto pismo je uputstvo kako postati mudar, kako živeti tu pozitivnu, izgrađujuću kulturu. Njen izbor nije jedna od opcija, ona je preduslov za prihvatanje ponuđenog spasenja. U Knjizi mudrosti stoji: »U dušu koja misli zlo, ne svraća se mudrost, u tijelu što se predaje grijehu, nikada ne uzima stana« (Mudr 1, 4). Ima li šta istinitije od ovoga? Onaj ko prihvati mudrost Božju kao kulturu svog života, spoznaje »što je sakriveno i otkriveno« jer ga to uči ista ta mudrost »kao umjetnica svega« (Mudr 7, 21) – i to mu pomaže u svakodnevnom životu. Mudrost jeste i slika ljubavi, jer je ljubav – mudrost. Pavle je to prepoznao u svojoj himni Ljubavi, pa gotovo citira Knjigu mudrosti: »…kad bi tko bio i savršen među ljudima, a ne bi imao mudrosti koja od tebe dolazi, bio bi ništarija« (Mudr 9, 6). Mudrost je ona prava kultura koja »rađa mir« (Sir 1, 18), Mudrost stvara kulturnu komunikaciju među ljudima jer samo »u riznicama mudrosti ima mudrih izreka« (Sir 1, 25). Mudrost sve stvara, svekoliku umetnost, sve prave odnose, jer »on je utemeljio cijeli svijet svojom mudrošću« (Jer 10, 12).
Novi zavet počinje s mudracima, onim pravim, koji, iako ne pripadaju Izabranom narodu, tražeći Boga dolaze do prave mudrosti – a to je novorođeni Car careva, i kreću Mu u susret. Govoreći o pravoj mudrosti, Isus, a posle Njega apostoli sa sv. Pavlom, kritikuju umišljenu ljudsku mudrost, način oholog života i stav – JA sve znam i ja sam prvi! »Hvala ti, Bože, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima!« Zaista, ona kultura života koja doprinosi izgradnji jeste prava samo kad dolazi kao rezultat skromnosti i poniznosti. Veličina dolazi do izražaja samo u skromnosti i poniznosti. Prava lepota i veličina, odsjaj Božje lepote i mudrosti, dolazi do izražaja samo kad je nezasenjena ljudskom umišljenom veličinom i »mudrošću«. »Dosta ti je moja milost jer se snaga u slabosti usavršava«, reče sâm Hrist Pavlu. Ljudska »mudrost«, kultura ovoga sveta, zavodljiva je jer počiva na užicima ovoga sveta a ne na Istini. Lako se povesti za njom. Lako je krenuti za onim načinom života i onim vrednostima koje slede mase i drže ih se jer im gode – ali to ne koristi. Zato Pavle upozorava: »Pazite da vas tko ne prevari filozofijom i praznom prijevarom po predaji ljudi, po počelima ovoga svijeta, a ne po Kristu« (Kol 2, 8). Jeftina umetnost koja gradi svoj izraz na vređanju dostojanstva čoveka i žene, koja nudi lažne vrednosti, brze uspehe i instant-znanja, sažeta, bez dubine, stil života zasnovan na pohlepi i samoživosti, potrošnji bez cilja i granica, komunikacija temeljena na sili, uspeh na otimanju – sve to spada pod filozofiju ovoga sveta koje se i te kako treba čuvati.
Teško je i nemoguće u jednom tekstu, pa i u jednom broju časopisa, upozoriti na sve opasnosti te ljudske kulture, lažne i uništavajuće, ali može se pozvati na oprez i upozoriti – razmišljajte o svom životu i stilu svog života! Razmišljajte u kakvoj kulturi živite i kakvu kulturu stvarate svojim životom, jer kultura nije nešto što se sámo stvara i vlada ljudima, kultura života je ono što sami uspostavljamo kao odnos jednih prema drugima. Kako se mi odnosimo prema drugima – takvu kulturu činimo. Svedočenje pravog hrišćanstva menja lice Zemlje i prenosi u život mudrost koja spasava i nas i bližnje oko nas.