Na sahrani pape emeritusa, koju je predvodio papa Franja, mnogo ljudi ispunilo je Trg Svetog Petra. Jednostavna ceremonija u molitvenoj atmosferi, uz odmeren aplauz po dolasku kovčega u procesiji, na koji je postavljeno otvoreno Jevanđelje. Jevanđelje koje je, kako je Papa rekao u svojoj propovedi, Racinger svedočio za svog života. „Predajmo brata svoga u ruke Očeve“
Kao crkvena zajednica, (…) želimo da brata svoga poverimo u ruke Očeve: neka te milosrdne ruke nađu gde u kandilu njegovom gori ulje jevanđelja koje je širio i svedočio za života.
Ovo je rekao papa Franja 5. januara 2023. godine tokom pogrebnog obreda na Trgu Svetog Petra, gde je u procesiji u 8.45 časova donet kovčeg sa telom pape emeritusa. Slika drvenog kovčega na koji je položena Reč Božija odmah podseća na sahranu Jovana Pavla II, kojom je predsedavao Jozef Racinger, tada kardinal.
Papina propoved
Na misi je koncelebriralo oko 130 kardinala, 400 biskupa i skoro 3.700 sveštenika. Papa Franja je propoved započeo poslednjim rečima Isusa na krstu: „Oče, u tvoje ruke predajem duh svoj“, i usredsredio se na lik Hrista, kao što je čitav život Jozefa Racingera bio usmeren na Hrista do poslednjih dana.
Pastir koji voli stado
„Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!“ To su ruke praštanja i saosećanja, isceljenja i milosrđa, ruke pomazanja i blagoslova – rekao je Papa. To su probodene ruke koje se pružaju i nikada ne prestaju da pružaju, da bismo spoznali ljubav koju Bog ima prema nama i verovali u nju. Sveti Otac je govorio o zahvalnom zalaganju za služenje Gospodu i svom narodu, koje proizilazi iz prihvatanja potpuno besplatnog dara, i o molitvenom zalaganju koje se formira i tiho oplemenjuje između iskušenja i protivrečnosti sa kojima se pastir mora suočiti i poverljivi poziv da pase svoje stado.
Poput Učitelja, on na svojim plećima nosi breme posredovanja i napora pomazanja svog naroda, posebno u situacijama kada se dobro mora boriti da pobedi i kada je dostojanstvo naše braće i sestara ugroženo.
Bolan, ali trajan mir
Gospod daruje duh poniznosti koji je sposoban da razume, prihvati, nada se i sve stavi na kocku, bez obzira na nesporazume koje bi to moglo izazvati – primetio je papa Franja. Pasti znači voleti, a voleti takođe znači biti spreman na patnju. To je opredeljenje potkrepljeno utehom Duha, plodno svedočanstvo onih koji, poput Marije, na mnogo načina ostaju u podnožju krsta, u tom bolnom, ali postojanom miru koji niti napada niti porobljava.
Svedok Jevanđelja
Čvrsto vezani za poslednje reči Gospodnje i za svedočanstvo koje je obeležilo njegov život, mi, kao crkvena zajednica, želimo da pođemo njegovim stopama i poverimo brata svoga u ruke Očeve: neka te milosrdne ruke nađu gde u lampi gori ulje jevanđelsko koje je širio i svedočio za života – rekao je Sveti Otac. Zatim je citirao Grigorija Velikog koji je na kraju Pastirskog pravila pozvao i ohrabrio prijatelja da mu pruži to duhovno društvo: „Usred oluja mog života teši me poverenje da ćeš me ti snagom tvojih molitava, održati na površini i da ćeš mi, ako me breme greha mojih obori i ponizi, pomoći svojim zaslugama da se uzdignem“.
To je pastirska svest da ne može sam da podnese ono što nikada ne bi mogao, pa stoga ume da se preporuči na molitvu i staranje poverenih mu ljudi.
“Benedikt, verni verenikov prijatelj”
Božiji verni narod je onaj koji, sabran, prati i poverava život onoga koji im je bio pastir. Poput žena na grobu o kojima čitamo u Jevanđelju, mi smo ovde sa mirisom zahvalnosti i pomazanjem nade da mu još jednom pokažemo ljubav koja ne prestaje; želimo da to činimo sa istim pomazanjem, mudrošću, delikatnošću i predanošću koju je davao u izobilju tokom godina – rekao je papa Franja i dodao – Želimo da kažemo zajedno: „Oče, u tvoje ruke predajemo njegov duh“.
Benedikte, verni verenikov prijatelju, neka tvoja radost bude potpuna kada konačno i zauvek čuješ njegov glas!