Osvrnuvši se u svom podnevnom obraćanju na Jevanđelje današnje liturgije, papa Franja je podstakao vernike da pored materijalnih dobara otkriju i darove života, ali i da se oslobode uverenja da već sve znaju. Svrha je biti ponizna, otvorena osoba, bez predrasuda i surovosti, rekao je Papa, napominjući da je zanimljivo da Isus, iako okružen velikom gomilom, proglašava blaženstvo obraćajući se svojim učenicima.
Sebičnost uvećava i onda ostavlja prazninu u srcu – rekao je papa Franja u svom podnevnom obraćanju i ohrabrio vernike da slede logiku blaženstava koja – kako je rekao – definišu identitet Isusovih učenika. U srcu jevanđelja današnje liturgije su upravo blaženstva koja nekome ko nije učenik mogu zvučati čudno, gotovo neshvatljivo; dok, ako se zapitamo kakav je Isusov učenik, odgovor je upravo blaženstvo – istakao je Papa.
„Blago vama, siromasi“
„Blago vama, siromasi: vaše je kraljevstvo Božje!“ počev od prvog blaženstva koje je papa objasnio govoreći o Božjoj logici. Isus svojim učenicima govori dve stvari: da su blagosloveni i siromašni; da su blagosloveni jer su siromašni. U kom smislu? – upitao je i objasnio – U smislu da Isusov učenik ne nalazi svoju radost u novcu ili drugim materijalnim dobrima, već u darovima koje svakodnevno prima od Boga: u životu, svemu stvorenju, braći i sestrama… I dobra koja poseduje, rado deli, jer živi u Božjoj logici koja je besplatna.
Međutim, to siromaštvo važi i za smisao života. Isusov učenik ne misli da ga poseduje, da već sve zna, već zna da svaki dan mora da uči. Zato je on ponizna, otvorena osoba bez predrasuda i surovosti – rekao je Papa i pomenuo odlomak iz Jevanđelja koji smo čuli na liturgiji prošle nedelje, u kojem Šimun Petar, iskusni ribar, prihvata Isusov poziv da baci mreže u neobično vreme; a posle, zadivljen čudesnim ulovom, ostavlja lađu i sva dobra da pođe za Gospodom. Petar se pokazuje kao poslušan ostavljajući sve iza sebe i tako postaje učenik.
Naprotiv, onima koji su previše vezani za sopstvene ideje i sigurnost je teško da istinski slede Isusa. Možda ga sluša, ali ga ne prati. Ili ga, možda, prati kada mu odgovara – dodao je Papa – malo ga prati, samo ‘u stvarima sa kojima se ja slažem, a on sa mnom’. To nije učenik. On tako postaje tužan. Postaje tužan jer se njegovi računi ne slažu, jer stvarnost izmiče njegovim mentalnim planovima i postaje nezadovoljan. Učenik, naprotiv, ume da preispituje sebe, ume da ponizno traži Boga svakog dana, a to mu omogućava da se uroni u stvarnost, shvatajući njeno bogatstvo i slojevitost.
Paradoks blaženstva
Drugim rečima, učenik prihvata paradoks blaženstava koja proglašavaju da je blaženim, odnosno srećnim onaj ko je siromašan, kome mnogo nedostaje, i to prepoznaje. To nije ljudska logika – primetio je papa Franja i dodao – Ljudski, mi smo skloni da razmišljamo drugačije: srećan je onaj ko je bogat, ko je pun dobra, kome se aplaudira i kome mnogi zavide. Isus, naprotiv, proglašava svetski duh neuspešnim, jer se oslanja na sebičnost koja uvećava, a zatim ostavlja prazninu u srcu.
Božija logika
Suočen sa paradoksom blaženstva, učenik sebe dovodi u krizu, svestan da u našu logiku ne treba da uđe Bog, već mi u njegovu. Ali potrebno je putovanje, ponekad naporno, ali uvek praćeno radošću. Jer, prva Isusova reč je: „blagosloven“ (“Blažen”). To je sinonim za Isusove učenike. Oslobađajući nas okova egocentrizma, Gospod razbija našu zatvorenost, ublažava našu tvrdoću i otvara nas istinskoj sreći tamo gde je ne zamišljamo – rekao je Papa i podstakao vernike da postavljaju konkretna pitanja.
Stoga se možemo zapitati: da li sam dostupan kao učenik? Ili se ponašam rigidno kao neko ko za sebe oseća da je dobro, da je dobar, da je uspeo u životu? Da li dozvoljavam da me paradoks blaženstva „protrese“ iznutra ili ostajem u granicama svojih ideja? Pa ipak, pored napora i teškoća, osećam li i radost što sledim Isusa? Ovo je istaknuta osobina učenika: radost srca – istakao je Papa i na kraju pozvao Gospu, prvu učenicu Gospodnju, da nam pomogne da živimo kao otvoreni i radosni učenici.
Molitva za mir u Ukrajini
Posle molitve Anđeoskog pozdrava, Sveti Otac je ponovo spomenuo krizu u Ukrajini kako bi izrazio svoje strahove u vezi sa situacijom koja se, čini se, pogoršava. Podstakao je vernike da se u tišini mole za mir u toj zemlji. Vesti koje stižu iz Ukrajine su zabrinjavajuće; poveravam zastupništvu (zagovoru) Device Marije i savesti političkih lidera da ulože sve napore zarad mira – rekao je papa Franja.
(Vatican News – paulus)