Papa Franja se 11. septembra sastao sa članovima italijanskog udruženja koje okuplja osobe sa invaliditetom i invalide za rad (ANMIL), i još jednom naglašavajući potrebu da se garantuje bezbednost, uputio apel: „Mi smo ljudska bića, a ne mašine “, prenose Vatikanske novosti.
Papa Franja je već govorio o tragičnim nesrećama na poslu, odgovarajući na pitanje novinara koji je sa njim putovao u Mongoliju avionom, nekoliko sati nakon nesreće u Brandicu, nedaleko od Torina, u kojoj je pet radnika izgubilo život u naletu voza. Papa je tom prilikom ponovo naglasio da je radnik svetinja i da se ovakve tragedije uvek dešavaju zbog nepažnje.
On je 11. septembra u Apostolskoj palati, pred oko 300 članova Italijanskog nacionalnog udruženja radnika sa invaliditetom i invalida rada (ANMIL), koje proslavlja 80 godina postojanja, ponovo govorio na ovu temu, posebno pomenuvši radnike koji su tragično nastradali u Brandicu.
U govoru u kojem se osvrnuo na dinamiku tragedija na radnom mestu, podstakao je poštovanje pravila i kao prioritet istakao uvažavanje odgovornosti prema radnicima.
Svaki oružani sukob sa sobom nosi mnogo invalida
Papa Franja je svoj govor započeo podsećanjem na vreme Drugog svetskog rata – naime, 1943. godine osnovano je pomenuto udruženje – što ga je navelo na razmišljanje o dramatičnim posledicama onoga što je rekao da je ludilo rata; posledice koje pogađaju civilno stanovništvo. Svaki oružani sukob sa sobom nosi mnogo osakaćenih ljudi i danas – primetio je rimski biskup.
Priznati puno dostojanstvo osoba sa invaliditetom
Papa je potom izrazio zahvalnost i ohrabrio prisutne da ne zaborave prava osoba sa invaliditetom, posebno žena i mladih:
„Pre svega, hvala vam na onome što činite u cilju zaštite i zastupanja žrtava nesreća na radu, udovica i dece poginulih. Hvala vam što posvećujete veliku pažnju pitanju bezbednosti na radnom mestu, gde se i dalje dešava previše smrtnih slučajeva i nesreća. Hvala vam na inicijativama koje promovišete za unapređenje građanskog zakonodavstva u vezi sa nezgodama na radu i profesionalnu reintegraciju osoba sa invaliditetom.
Naime, ne radi se samo o garantovanju adekvatne nege i socijalne zaštite za one koji imaju neki oblik invaliditeta, već i o pružanju novih mogućnosti ljudima koji se mogu reintegrisati i čije dostojanstvo treba u potpunosti priznati. Na kraju, hvala vam na vašem radu na senzibilisanju javnog mnjenja o politici prevencije nesreća i bezbednosti, posebno u korist žena i mladih“.
Uprkos tehnologiji, nesreće se i dalje dešavaju
Žaleći što se tragedije i nesreće na radnom mestu i dalje dešavaju, uprkos tehnologiji koju imamo da podržimo bezbedna mesta i vremena, papa Franja je primetio da se ponekad čini kao da slušamo ratni izveštaj.
„Ovo se dešava kada se rad dehumanizuje i, umesto da bude sredstvo kojim se ljudsko biće ostvaruje tako što se stavlja na raspolaganje zajednici, sve to postaje preterana trka za profitom. Tragedije počinju kada svrha više nije čovek, već produktivnost, a čovek postane proizvodna mašina“.
Bezbednost na radu je kao vazduh koji udišemo
U nastojanju da sprečimo nezgode na radu, obuka je veoma važna: „Prijatelji, zadaci obrazovanja i obuke koji vas očekuju i dalje su fundamentalni, kako u odnosu na radnike i poslodavce, tako i u društvu. Bezbednost na radu je kao vazduh koji udišemo: njen značaj shvatamo tek kada je tragično nema, a onda je uvek kasno!“
Čovek je „mesto bogoštovlja“; telo nije otpad
Svoj govor Sveti Otac je nastavio duhovnim razmišljanjem, citirajući svetog Pavla kada govori o telu kao o hramu Duha Svetoga. Ako je tako – rekao je Papa – to znači da vodeći računa o njegovoj krhkosti slavimo Boga. Čovek je „mesto bogoštovlja“, a briga o njemu je ponašanje kojim sarađujemo u delu Stvoritelja. „Ne može se, u ime veće zarade, tražiti previše radnih sati, čime se smanjuje koncentracija, inače se oblici osiguranja i zahtevi obezbeđenja mogu smatrati nepotrebnim troškovima i gubitkom zarade“.
Carewashing, odnosno pranje savesti
U završnom delu govora, rimski biskup se osvrnuo na pojavu koju naziva „ carewashing “ i koju smatra ružnom. Reč je o ponašanju preduzetnika i zakonodavaca koji, umesto da ulažu u bezbednost, radije peru savest nekim dobrotvornim činom. „Tako oni svoj javni imidž stavljaju ispred svega, postajući dobrotvori u kulturi ili sportu, u dobrim delima stavljajući na raspolaganje umetnička dela ili verske objekte, ali ne obazirući se na to, kako uči veliki otac i crkveni naučitelj: „ slava Božija je živi čovek“ (Sv. Irinej Lionski, Protiv hereza, IV,20,7). Odgovornost prema radnicima je prioritet: život se ne može prodati ni za šta, pogotovo ako je siromašan, nesiguran i slab. Mi smo ljudi a ne mašine, jedinstvene ličnosti a ne rezervni delovi. Međutim, odnos prema nekim radnicima je često kao kod rezervnih delova”.
Poveravajući prisutne svetom Josipu, zaštitniku radnika, osakaćenih i invalida, Papa je još jednom naglasio da je svaki čovek dar zajednici i da ako je samo jedna osoba invalid ili doprinosi svom invaliditetu, to boli celokupno društveno tkivo, pišu Vatikanske novosti.
Izvor: IKA