Papa Franja se u svom podnevnom obraćanju, u nedelju 17. septembra, osvrnuo na odlomak iz jevanđelja sa današnje liturgije u kojem Isus kroz parabolu govori o beskrajnom milosrđu Božijem. Da li osećamo da nam je Gospodin oprostio i da li svedočimo njegovu ljubav opraštajući onome ko nas je povredio? Opraštajući, mi sejemo taj inače nemoguć „novi život” oko sebe.
Oproštaj dobijen od Boga, a koji treba da damo bližnjem, ne kao fakultativno dobro delo, već kao osnovno ponašanje da bismo mogli da se nazovemo hrišćanima. Ovo je bila glavna misao današnjeg nedeljnog obraćanja pape Franje.
Do sedamdeset puta sedam
Sveti Otac se osvrnuo na odlomak iz Jevanđelja po Mateju koji opisuje dijalog između Petra i Isusa, kada učenik pita Učitelja koliko puta treba da oprosti bratu, a on kaže: Do sedam puta? Papa je naglasio Petrovu velikodušnost, ali odgovor koji dobija ide mnogo dalje: „Ne govorim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam“, kaže mu Isus.
Drugim rečima, on mu kaže da kada se oprašta da se ne kalkuliše, da je dobro oprostiti sve i uvek! Baš kao što Bog čini sa nama, i kako su pozvani da čine oni koji dele Božiji oprost: uvek treba da praštamo. Ovo uvek govorim sveštenicima i ispovednicima: uvek praštajte kao što Bog prašta.
Bog prašta preko svake mere
Papa je zatim sažeo parabolu koju je ispričao Isus, u kojoj je saosećanje kralja, kome sluga mora da vrati ogromnu sumu, u suprotnosti sa ponašanjem tog istog sluge prema njemu ravnom koji mu duguje mnogo manji dug. Toliku sumu car oprašta svom sluzi, dok on svog druga baca u tamnicu. Ne zaboravimo šta je Božiji put. Bog je blizak, saosećajan i blag, to je Božji način postojanja – dodao je Papa i naglasio:
Isusova poruka je jasna: Bog prašta na neizmeran način, preko svake mere. On je takav, deluje iz ljubavi i besplatnosti. Bog se ne može kupiti, Bog je slobodan, sve je besplatno. Ne možemo mu se odužiti, ali kada oprostimo bratu ili sestri, oponašamo ga. Opraštanje, dakle, nije dobro delo koje se može učiniti ili ne učiniti: ono je osnovni uslov za one koji su hrišćani.
Opraštanje – izvor nade i mira
Napominjući da je opraštenje karakteristično za hrišćanina jer je svako od nas onaj kome je oprošteno, rimski biskup je istakao da je milost Božija beskrajna i nedostižna, ali da opraštajući jedni drugima možemo da svedočimo njegovu ljubav i širimo je oko sebe:
Bez praštanja, naime, nema nade; bez praštanja nema mira. Opraštanje je kiseonik koji pročišćava vazduh zagađen mržnjom, on je protivotrov koji leči otrove ozlojeđenosti, to je način da se ublaži bes i izleče mnoge bolesti srca koje zagađuju društvo.
Opraštanje i nama takođe čini dobro
Na kraju je papa Franja podstakao vernike da sebi postave nekoliko pitanja. Da li verujem da sam primio dar ogromnog oproštaja od Boga? Da li osećam radost saznanja da je On uvek spreman da mi oprosti kada padnem, čak i kada to drugi ne čine, pa i kada ne mogu sebi da oprostim? Da li verujem da On oprašta? Mogu li oprostiti onima koji su me povredili? Zatim je predložio „malu vežbu“ u tom pogledu:
Neka svako od nas pokuša da pomisli na osobu koja nas je povredila, neka svako od nas pomisli na jednu osobu i zamoli Gospodina za snagu da joj oprosti. I oprostimo tom čoveku iz ljubavi prema Gospodinu: braćo i sestre, to će biti dobro za sve nas, vratiće mir u naša srca.
Izvor: Vatican News