Papa Franja je u nedelju Reči Božije podsetio na hitnu potrebu naveštanja, na potrebu da širokog srca ispovedamo Boga, da oni koje srećemo dođu na Petrovu lađu, jer je to Reč Božija, ona nije prozelitizam. Na kraju, u prisustvu 5.000 vernika okupljenih u vatikanskoj bazilici, podelio je službu novim čitačima i katihetama
Reč koja je svetlost olakšanja za umorno srce, dar koji spontano niče, mač koji prodire u život stavljajući nas u krizu i tako usmerava i preobražava. To je Reč koja se ne može prećutati, već se mora svedočiti, dajući joj „telo“ da bi se pokazala nežnost prema onima koji stradaju. Ovo su misli pape Franje iz njegove propovedi na nedelju Reči Božije, 22. januara, koju je sam ustanovio u septembru 2019. godine, motuproprijem Aperuit illis. Papa je tako podsetio da je naveštanje Jevanđelja i danas hitno, da Reč nije kristalizovana u apstraktnim i statičnim formulama, već poznaje dinamičnu istoriju koju čine ljudi i događaji, reči i dela, dešavanja i tenzije, a iznad svega , to je za sve, jer je spas za sve ljude.
Ne sme da nam se desi da ispovedamo velikodušnog Boga, a i sami smo Crkva uskog srca; to bi bila – dozvoliću sebi da kažem – kletva; da ispovedamo Boga širokog srca i da budemo Crkva uskog srca. Neka nam se ne dogodi da svima propovedamo spasenje, a put njegovom prihvatanju činimo neprohodnim; da znamo da smo pozvani da prenosimo poruku Carstva, a da u isto vreme zanemarimo Reč, rasipajući se na sve strane u mnogim sporednim poslovima ili mnogim sporednim diskusijama.
Isus „hodočasnik“ da navešta svima
Postoje tri pravca, tri puta na koje je upozorio papa Franja, kojima treba slediti Isusa, koji nije bio statični učitelj, učitelj koji sedi za propovedaonicom, već onaj koji putuje, kao hodočasnik, glasnik koji najavljuje radostnu vest o ljubavi Božijoj. O ljubavi koja je prema svim ljudima, prema ljudima koji su bili uronjeni u tamu: strancima, paganima, ženama i muškarcima iz raznih krajeva i kultura.
I Isus tako „proširuje granice“: Božja reč, koja leči i podiže, nije namenjena samo pravednicima iz naroda Izraela, već svima, svima; hoće da stigne daleko, hoće da leči bolesne, želi da spase grešnike, hoće da sabere izgubljene ovce i da osveži one čija su srca umorna i potištena. Ukratko, Isus „prelazi granicu“ da bi nam rekao da je Božja milost za sve.
Stavite svoj život pod Božiju reč
Božja blizina nije neutralna – rekao je Sveti Otac – njegovo prisustvo ne ostavlja stvari kakve jesu, ne štiti miran život. Postoji promena koju stvara Reč, odnosno obraćenje – drugi put na koji se Papa poziva – Reč nas, zapravo, dovodi u krizu jer je oštra kao mač koji prodire u život, omogućavajući nam da razaznamo osećanja i misli srca. Ona ulazi u nas preobražavajući nas i usmeravajući naš život ka Gospodu.
Evo Isusovog poziva: Bog vam se približio, zato postanite svesni njegovog prisustva, napravite mesta za njegovu Reč i vaš pogled na život će se promeniti. Hteo bih i ovako da kažem: stavi svoj život pod Božju reč. To je put koji nam je Crkva pokazala: svi smo, uključujući i pastire Crkve, pod vlašću Božje reči. Ne pod sopstvenim ukusima i sklonostima, već pod jednom rečju Božijom koja nas oblikuje, obraća i traži da budemo ujedinjeni u jednu Crkvu Hristovu.
Ribari ljudi
Otvorena za sve, sposobna da preobrati i potrese, Reč se ne može prećutati. Podsećajući na Simona i Andriju koji su postali ribari ljudi, Papa je istakao da je misija da donesu utehu Reči, prodornu najavu Boga koja preobražava život, radost saznanja da je On Otac koji se obraća svima. To je Reč koja postaje telo sposobno da pokaže nežnost onima koji pate.
Ovo je dinamizam Reči: ona nas uvlači u „mrežu“ Očeve ljubavi i čini nas apostolima koji osećamo neobuzdanu želju da one koje sretnemo na svom putu dovedemo na brod Carstva. Ovo nije prozelitizam jer onaj koji poziva je Reč Božija, a ne naša reč.
Papina zahvalnost onima koji šire Reč
Rimski biskup je zahvalio onima koji marljivo rade na vraćanju Reči Božije u centar, a posebno trojici novih čitača – iz Ujedinjenog Kraljevstva, Filipina i Demokratske Republike Kongo – i sedmoro katiheta, koji dolaze iz Italije, Filipina, Demokratske Republike Kongo i Meksika. Podelio je njima službu, ističući da u objavljivanju Reči ona treba da govori i njima. Osim toga, podsticao ih je da neguju molitvu i svedoče jevanđelje svojim životom. Čitači su, redom, pred Papom primali Sveto pismo, prihvatajući ohrabrenje Svetog Oca da verno prenosi Reč Božiju kako bi ona donela plod u srcima ljudi. Ketihete, kojima je raspeće predato, blagosloveni su za svoju službu, koja – kako je istakao papa Franja – treba da bude motivisana istinskim apostolskim entuzijazmom.