U susretu sa zajednicom Papske lombardske bogoslovije Svetih Ambrozija i Karla u Rimu, Papa je savetovao sveštenicima da se ne zatvaraju među knjige ili sakristije, već da jevanđelje iznesu na ulice, obraćajući pažnju na stradanje naroda.
Današnju 100. godišnjicu izbora pape Pija XI. Papa Franja je spomenuo kada je primio u audijenciju studente Papske lombardske bogoslovije Svetih Ambrozija i Karla u Rimu, njemu veoma drage institucije. Ahil Rati je bio njen student i uvek mu je ostao u srcu; Papa Franja je zato pomenuo delovanje svog prethodnika da bi sveštenicima koji tamo studiraju dao ideje za njihovu službu.
Papa je podsetio da je Pije XI, čim je izabran, odlučio da da blagoslov iz spoljašnje lože, a ne više u unutrašnjosti bazilike Svetog Petra. Želeo je da njegov prvi blagoslov bude usmeren na Urbi et Orbi, gradu Rim i celom svetu. Ovaj gest – prema rečima pape Franje – treba da podstakne sveštenike da se otvore, prošire horizont služenja na dimenzije sveta, da dopru do sve dece koju Bog želi da zagrli svojom ljubavlju.
Otvoreno i milosrdno srce; vredne i velikodušne ruke
Molim vas, nemojmo ostati zabarikadirani u sakristiji i ne stvarajmo male zatvorene grupe u kojima se osećamo ugodno i u kojima možemo biti u miru – ohrabrio je Papa i dodao – Postoji svet koji čeka Jevanđelje i Gospod želi da se njegovi pastiri suobliče NJemu, noseći u svojim srcima i na leđima očekivanja i teret stada. Srca koja trebaju biti otvorena, saosećajna i milosrdna. Kao što mi tražimo najmilosrdnijeg ispovednika kada tražimo oproštaj za svoje grehe, tako i vi budite milostivi. Sa svima. Zapamtite da se Bog nikada ne umara od praštanja. Mi smo ti koji se umorimo od traženja oproštaja. Zato su potrebna otvorena, saosećajna i milosrdna srca – ponovio je – te vredne i velikodušne ruke, koje su od ljubavi prljave i ranjene, kao Isusove na krstu. Tako služba postaje Božji blagoslov za svet.
Znanje u službi konkretnih situacija
Papa traži od sveštenika da se postaraju da znanje nikada ne bude odvojeno od života i istorije, jer Crkva, koja ima toliko toga da kaže, ali čije su reči lišene pomazanja i ne dodiruju telo ljudi, nije u službi Jevanđelje. Naprotiv, potrebno je u molitvi prikloniti nauku Duhu, a zatim se nastaniti u konkretnim situacijama Crkve i sveta, da bismo imali reči života, kako bi bili sveštenici koji gore od želje da šire jevanđelje u ulicama sveta,u delovima gradova i po kućama, najviše u najsiromašnijim i zaboravljenim mestima- istakao je papa Franja.
Treba da živimo i širimo jevanđelje
Ohrabrujući prisutne da otvore svoja srca dostupnosti i služenju, i da se svakodnevno pitaju – kako je savetovao Pije XI. – šta mogu da ponudim Bogu; Papa Franja ih je savetovao da ne pretenduju na važne uloge, na određenu župu ili na određenu katedru i da obrate pažnju na karijerizam. Često se, takođe u Italiji, crkveni govori svode na sterilnu unutrašnju dijalektiku između inovatora i konzervativaca; između onih koji više vole jednog političara i onih koji više vole drugog; a zaboravlja se glavno: biti Crkva da bi živel i širili jevanđelje. Hajde da ne brinemo o malim, kućnim baštama; postoji ceo svet žedan Hrista – istakao je Papa.
Tkači zajedništva, iskorenioci nejednakosti
Sveti otac je zatim pomenuo encikliku pape Ratija, „Kuadragesimo anno“ (‘Quadragesimo anno’), u kojoj je naglasio akumulaciju moći u rukama nekolicine i despotsku kontrolu ekonomije. Papa Franja je pritom napomenuo da je to realnost koja je i danas evidentna, dok se jaz između malo bogatih i veoma siromašnih sve više povećava, a nejednakosti su povećane zbog pandemije. U vezi sa takvim prilikama, Papa je podsakao studente langobardske bogoslovije da budu znaci i sredstva zajednice ljudi sa Bogom i među njima. Budite, dakle, tkači zajedništva, iskorenitelji nejednakosti, pastiri pažljivi na znake stradanja naroda. I kroz znanje koje steknete budite kompetentni i hrabri u podizanju proročkih reči u ime onih koji nemaju glas – poručio im je Papa.
Veća pažnja prema siromašnima
Za ostvarenje ovih važnih zadataka, papa Franja ih je ohrabrio da se mole Bogu da sanjaju lapotu Crkve, a posebno za Italiju, Crkvu verniju duhu Jevanđelja, slobodniju, bratskiju i radosniju u svedočenju Isusa motivisanu žarkom željom da dopre do onih koji nisu upoznali Boga svake uteha. Crkva koja neguje zajedništvo jače od svake razlike i koja je još zauzetija za siromašne u kojima je Isus prisutan.
Izvor: Vatican news