Evo činim nešto novo; već nastaje (Iz 43, 16-21)
Ovaj odlomak proroka Isaije govori o Izraelovom sećanju na dela koja je Bog učinio da ih spase. Naime, to je i temeljna odrednica tog naroda, koji je iskusio Božiju svemoć, direktnu intervenciju Božiju u određenom istorijskom trenutku. Ovo pominjanje prošlosti mora da osvetli budućnost, jer Bog je „napravio put usred mora“, ali nije dovoljno samo setiti se ovih događaja, već aktivno učestvovati u budućnosti koju Bog sprema. Ovo nam je i podstrek da osvežimo pamćenje, da sagledamo Božiju intervenciju koju je učinio u našim životima i da Mu budemo verni. Štaviše, ovo je podsticaj da više gledamo u budućnost, da aktivno učestvujemo u delima koja Bog svakodnevno čini u našim životima.
Da Krista steknem i u njemu se nađem (Fil 3, 8-14)
Da, ovo je jedan od najčešćih mladomisničkih slogana. Sveštenici puni entuzijazma za Hrista žele da Mu posvete svoje živote. Zaista, ništa nije tako vredno kao poznanje Hrista. Nijedno drugo bogatstvo, bilo materijalno ili intelektualno, ne može nadmašiti bogatstvo znanja o Hristu koje čovek može steći. Ta spoznaja menja čoveka. On se poistoveti Hristu, postaje „hristolik“. Njegov život ulazi u transcendentalnu kategoriju i sve smatra ništavnim osim života po Hristu sa Hristom i u Hristu. Onda se ne radi samo o intelektualnom saznanju, o znanju, već o svedočenju čoveka, o veri u Isusa Hrista. Takvom čoveku je sve „gubitak“ osim života za Hrista. Prema Sv. Pavlu, ovaj odlomak želi da nas podstakne da neprestano rastemo u poznanju Isusa Hrista, jer su sva naša znanja i bogatstva uzaludna ako Ga nismo poznavali i živeli po njegovim uputstvima.
Tko je bez grijeha, neka prvi baci kamen (Iv 8, 1-11)
Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Jovanu govori o ljudskoj zloći i Božijoj milosti, jer su ti ljudi hteli da iskušaju Isusa, a on je postupio neočekivano. On je pokazao da Bog ne odbacuje ovu ženu, niti one koji su je doveli, već staje u njenu odbranu, pokazujući da su svi ljudi grešni i da im je potrebna milost Božija. Žena uhvaćena u preljubi trebalo je da bude kamenovana, a verujemo od ljudi koji takođe čine grehe. Čovek kao materijalno, kontingentno i nesavršeno biće sklon je grehu. Ovim Isus pokazuje da je on jedini savršeni i bezgrešni Bog, a u isto vreme toliko milostiv da ne osuđuje nijednog čoveka, pa ni grešnika sa teškim gresima, već želi da se oni promene i moralno žive. Isusove reči: „Idi i odsada više nemoj griješiti“ pokazuju da on ne odobrava preljubu. On joj daje novu priliku, verujući da uz Njegovu pomoć može da živi moralno. To je i nama podsticaj da budemo ponizni, da priznamo svoj greh Gospodu, znajući koliko je On milostiv da nam oprosti, ali pod uslovom da se trudimo da više ne činimo loša dela u svom životu.
V.M.