Foto: Wikipedia
Pergamonski mitropolit Ioannis Zizioulas preminuo je u četvrtak, 2. januara, u bolnici u Atini, gde je hospitalizovan zbog infekcije korona virusom, javljju Vatikanske novosti.
Ioannis Zizioulas, rođen 10. januara 1931, studirao je na univerzitetima u Solunu i Atini, zatim na Ekumenskom institutu u Bosseyu. Doktorirao je sa temom „Jedinstvo Crkve u Božanskoj Euharistiji i u biskupu tokom prva tri veka“. Završio je teološke studije na Univerzitetu Harvard. Bio je profesor dogmatske teologije na Univerzitetu u Edinburghu i sistematske teologije na univerzitetima u Glasgowu (1973-1987), Solunu (1984-1998), Kraljevskom koledžu u Londonu, Gregorijanskom univerzitetu u Rimu i u Ženevi. Godine 1986. izabran je za pergamskog mitropolita. Predstavljao je Carigradsku patrijaršiju u Mešovoj međunarodnoj komisiji za teološki dijalog između Katoličke crkve i Pravoslavne crkve.
Zizioulas je 10. januara napunio 92 godine. Bio je promoter ekumenizma. Otac Iv Kongar je pre četrdeset godina govorio o njemu kao o „jednom od najoriginalnijih i najosnovnijih teologa našeg vremena”. Među centralnim temama na katoličko-pravoslavnom nivou, Zizioulas se u nekoliko navrata bavio papskim primatom, takođe u svetlu onoga što je proizašlo iz Drugog vatikanskog koncila. Podržavajući jednakost između svakog biskupa svake mesne Crkve, on je, između ostalog, u jednom intervjuu potvrdio da bi mogućnost „prihvatanja sveopštog primata“ pape bila prihvatljiva za pravoslavni svet u sinodalnoj dimenziji prema kojoj „ rimski biskup ne bi trebo ništa da radi bez ostalih biskupa. On bi trebo uvek da se savetuje sa njima“, čuvajući depositum fidei „samo u zajedništvu sa ostalim biskupima“.
Doprinos Laudato Si’
Papa Franja pozvao je Ioannisa Zizioulasa da doprinese enciklici Laudato si’, a mitropolit pergamonski bio je među prisutnima 18. juna 2015. godine na konferenciji za novinare za predstavljanje tog papskog dokumenta. „Ova enciklika je istorijski događaj“, povod radosti i zadovoljstva za pravoslavne koji od 1989. godine pozivaju na hitnu raspravu o svemu što je stvoreno, rekao je tada mitropolit. Ekološke implikacije u hrišćanskoj doktrini stvaranja se često zanemaruju, a sva kreacija je prožeta Bogom, a čovek je sveštenik kreacije, a ne njen eksploatator, rekao je on. Zatim se zadržao na pitanju urušavanja ispravnog odnosa čoveka i sveta, definišući ga kao „ekološki greh“ prema Bogu i bližnjemu danas i u budućnosti.
Ekološka kriza, ekumenska prilika
Za Zizioulasa, ekološka kriza je duhovni problem. „U korenu ovog greha je potraga za individualnom srećom, pohlepa koja rađa društvenu nepravdu. Tome se mora suprotstaviti ‘ekološki asketizam’, koji je osetljivost prema svim stvorenjima, pošto smo svi međusobno zavisni”, naglasio je tada. Ekološka kriza je za mitropolita ekumenska prilika, poziv na jedinstvo u molitvi za životnu sredinu, u obraćenju srca i načina života radi poštovanja svakog dara Božijeg: „Na to odgovaramo „Amen“ iz dubine našeg srca”.
Papa Franja je citirao Zizioulasa, takođe i onda kada je voleo da se našali na račun ekumenskog puta i teološke diskusije, i u tom kontekstu bi rekao da će se teolozi složiti dan posle sudnjeg dana, prenose Vatikanske novosti.
Izvor: IKA