Krajem 19. i početkom 20. veka je u teologiji postavljeno pitanje: što je suština Jevanđelja? Neki su tvrdili da je Jevanđelje naveštaj dolaska Božijeg kraljevstva, dakle, radosna vest o Bogu Ocu koji želi spasti izgubljeno. Drugi su govorili da Jevanđelje primarno govori o Isusu Hristu pozivajući na veru u Njega. Mislim da je istina u sredini – Jevanđelje je radosna vest o Bogu Ocu koju nam je navestio Njegov voljeni Sin Isus Hrist – on u svojstvu Sina je najkompetentiji da govori o Bogu Ocu. Sam zemaljski život Isusa Hrista odjekuje kao himan Božijoj očinskoj ljubavi. To je evidentno odmah na početku njegovog javnog delovanja – u iskustvu četrdesetdevnog boravka u pustinji, u iskustvu suočavanja sa kušnjama i napastima u kojima manifestuje svoje sinovsko biće u odnosu prema Bogu i bratsku ljubav prema drugima.
Kušnja gladi
U ovoj kušnji Isus nastupa kao pravi isposnik, siromah čija hrana je vršiti volju nebeskog Oca. On zna da zauzme distancu od vidljivih i opipljivih stvari ovoga sveta da bi usmerio svoj pogled na Božiju očinsku ljubav; da bi oslobodio svoje ruke za zagrljaj Boga Oca. Isusov post je njegov poseban manifest o prvenstvu Božije ljubavi – ljubavi koja svemu prethodi, sve prati kao verna solidarnost i svemu obećaje život kao sigurna garancija opstanka. Hrišćanin je onaj koji zna nasledovati Isusa siromaha i isposnika stavljajući tako na prvo mesto Boga i stvari Božijeg kraljevstva.
Kušnja moći
Pokloniti se i zauzvrat zadobiti moć, uticaj, slavu i bogatstvo. Stvarno privlačno i primamljivo. Isus odbija ove ponude jer teži postati poslužitelj sviju prema odluci : Sin čovječi nije došao da bude služen nego da služi i život svoj dade kao otkupninu za mnoge. Da, Sin Božiji na ovome svetu nema druge ambicije nego da postane brat koji se stavlja na raspolaganje drugima. Bratsko služenje drugima je samo posledica njegovog sinovskog odnosa prema Bogu. Onaj koji se naslanja na ljubav Boga Oca i sam postaje brat, koji je oslonac drugima. Onaj koji je zagrljen ljubavlju Boga Oca i sam pruži ruku da diže klonule, podupire slabe, isceljuje bolesne. Onaj koji pažljivo sinovski sluša Očevu ispovest ljubavi i sam upućuje drugima reči koje teše, ohrabruju, prosvetljuju, savetuju. Hrišćanin je onaj koji ugledan u svoga Učitelja bira kraljevski put služenja.
Poslušnost Bogu
Ne priliči iskušavati Boga. Isus kao poslušan Sin podčinjen volji Nebeskog Oca savršeno zna da Božije misli nisu naše misli, da Božiji putovi nisu naši putovi. Bog nadilazi naše planove, programe, ideje. Ne možemo ga svrstati u ljudske kategorije, smestiti u naše šeme, prilagoditi našim strategijama. Bog se u svojoj slobodi i nedokučivoj mudrosti ponaša nepredvidljivo i neočekivano jer je on gospodar istorije i spasitelj čoveka. Isus nas uči da je vera upravo poslušnost Bogu koji ide čoveku u susret – Bogu koji nas voli i poznaje više nego mi sami sebe, samo takav Bog je vredan našeg poverenja i kad nam njegove odluke padaju teško i nerazumljivo.
Vlč. Andrej Đuriček