U Biskupskom domu u Požegi 4. maja održana je sednica Biskupske komisije Hrvatske biskupske konferencije za ekumenizam na kojoj se raspravljalo o ekumenskoj dimenziji sinodalnog savetovanja i pastoralnog pristupa izbeglicama iz Ukrajine u Hrvatskoj.
Sednici su prisustvovali svi njeni članovi: biskup požeški i predsednik Komisije Antun Škvorčević, biskup bjelovarsko-križevački Vjekoslav Huzjak i šibenski biskup Tomislav Rogić. Na sednicu su pozvani i episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk i križevački grkokatolički biskup Milan Stipić.
Domaćin susreta, biskup Škvorčević, pozdravio je prisutne rečima 134. psalma: „Gle, kako je dobro i kako je milo kao braća zajedno živjeti.“ Istakao je da ih je sa ovim osećanjima iz srca dočekao, podstaknut vaskršnjom tajnom pobede Gospodnje nad smrću, kojom je ukinuo sve podele među ljudima, koje se pre svega tiču njegovog Tela, Crkve.
On je rekao da je povod za taj sastanak bio Biskupska sinoda sledeće godine u Rimu i sinodalni savet koji je inicirao papa Franja širom Katoličke Crkve, a koji ima ekumenizam kao važnu komponentu. On je naveo da zbog toga žele da sa episkopom Jovanom provere trenutno stanje odnosa između Katoličke i Srpske pravoslavne Crkve u Hrvatskoj, svesni da pravoslavci sa svojom sinodskom tradicijom mogu biti podsticaj i pomoć katolicima u njihovom promišljanju.
Biskup je napomenuo da je sinodalnost – kako sama reč kaže – zajednički hod i podsetio da smo u prošlosti imali situacije u kojima nismo bili zajedno, a trudimo se u našem konkretnom i svetskom okruženju, posebno ratu u Ukrajini, da svedočimo kako kao učenici na putu u Emaus hodamo zajedno sa vaskrslim Gospodom i slušamo Pobednika nad smrću, koji nam objašnjava ko smo mi njemu, a ko on nama.
On je rekao da se to posebno odnosi na naš zajednički pastoralni pristup izbeglicama iz Ukrajine, opterećen teškim ratnim bremenom i kome treba pristupiti sa posebnim senzibilitetom. On je podsetio da je Hrvatska biskupska konferencija na prošlonedeljnoj plenarnoj sednici razmatrala to pitanje i poverila Biskupskoj komisiji za ekumenizam da o tome razgovara sa pravoslavnima, iznese svoj stav o pripadnosti izbeglica Pravoslavnoj crkvi u Ukrajini te merodavnosti Srpske pravoslavne Crkve za brigu o izbeglicama u Hrvatskoj i delovanje Grkokatoličke Crkve.
Zatim je episkop Jovan izneo pravoslavno shvatanje sinodalnosti u odnosima jedne mesne Crkve prema drugoj i njeno liturgijsko ostvarenje u okviru određene Crkve. Biskup Škvorčević je predstavio šta se trenutno dešava u Katoličkoj Crkvi u vezi sa pomenutom sinodalno savetovanje u pripremi za Opštu biskupsku sinodu u Rimu 2023. godine na temu sinodalnosti Crkve.
Biskupi i episkop su se saglasili o važnosti redovne komunikacije i susreta kako bi se sprečili mogući nesporazumi, te pozvali da se veza između dve Crkve u Hrvatskoj učvrsti na najvišem nivou. Iskustvo koje je Patrijarh Porfirije stekao svojim dosadašnjim radom u Hrvatskoj je od velikog značaja.
Članovi Biskupske komisije za ekumenizam izneli su episkopu Jovanu zaključke koje je HBK donela na sednici u vezi sa brigom za izbeglice iz Ukrajine, posebno imajući u vidu neke informacije da jedan broj pravoslavnih izbeglica ne prihvata SPC u svoju versku službu jer podržava patrijarha Kirila i one pod njegovom jurisdikcijom u Ukrajini protiv Pravoslavne crkve u Ukrajini koja je pre nekoliko godina postala autokefalna intervencijom carigradskog patrijarha Vartolomeja.
Episkopu Jovanu je prenesen stav hrvatskih biskupa da ratne žrtve iz Ukrajine treba prihvatiti kao izbeglice, pružajući im punu humanitarnu podršku, ali da pastirsku brigu za sve pravoslavne bilo koje jurisdikcije bez ikakvog uplitanja u jurisdikciju kojoj pripadaju u Ukrajini treba da preuzme Srpska pravoslavna Crkva. Što se tiče interpričešća, HBK sledi katoličke principe izložene u Ekumenskom direktoriju, koji poštuju pravoslavni pristup ovom pitanju i predviđaju mogućnost da se pravoslavni vernici pričešćuju u Katoličkoj crkvi kada nema pravoslavnog sveštenika, a oni su u životnoj opasnosti.
Biskup Stipić je objasnio pristup grkokatolika u Hrvatskoj izbeglicama iz Ukrajine, gde se ukrajinski sveštenici u njegovoj eparhiji sa posebnim žarom odnose prema izbeglim sunarodnicima, humanitarno im pomažu i okupljaju grkokatolike na liturgiji. Episkop Jovan je izrazio veliko razumevanje za ovu akciju, izražavajući rezervu prema programu koji je Ambasada Ukrajine u Hrvatskoj za pravoslavne izbeglice organizovala u Križevačkoj katedrali na njihov Vaskrs, ističući da u okupljanju pravoslavnih izbeglica nije naišao na njihovo odbijanje da učestvuju u liturgiji koju služi sveštenik SPC.
Biskup Rogić je izvestio o načinu na koji se u Šibenskoj biskupiji prihvataju izbeglice iz Ukrajine, napomenuvši da su grkokatoličkim vernicima na raspolaganju njihovi sveštenici u Srimi i Kričkama. Zaključeno je da je potrebna bolja saradnja u vezi sa navedenim pitanjem kako bi se otklonila svaka prozelitistička sumnja. Sastanak je završen zajedničkom željom učesnika da se što pre zaustavi rat u Ukrajini i uspostavi mir i da se zaustavi ubijanje, stradanje i progon mnogih nevinih ljudi.
Biskup Škvorčević je episkopu Jovanu uručio nedavno objavljeni dokument Hrvatske biskupske konferencije o ekumenizmu pod nazivom „Poticaji i smjernice za zauzetije ekumensko djelovanje“, ističući da je to i polazna osnova u odnosu na pravoslavne izbeglice iz Ukrajine.