Blaženi Avgustin Kažotić, prvi hrvatski blaženik, rođen je oko 1260. godine. u Trogiru, u plemićkoj porodici. Njegov otac je bio poznat kao veoma ugledan poslovni čovek, a majku su mu odlikovale vrline tokom života, imala je osećaj za siromašne, a tu ljubav prema nezaštićenima prenela je i na svog sina. Kao mladić je stupio u red dominikanaca, gde je studirao filozofiju u još živo sećanje na sv. Tomu Akvinskog. Avgustinovi savremenici o njemu govore da je retko ko stekao takav ugled kao Kažotić. Papa Benedikt XI. upoznao je Kažotića i postavio ga za zagrebačkog biskupa 1303. Godine, na dužnost koju je vredno obavljao 20 godina.
Za njega su napisali da se kao zagrebački biskup posvetio obnovi klera, odbrani prava Crkve i smirivanju razjedinjenih duhova. Održao je tri biskupijske sinode. Brinuo se o uređenju bogosluženja. U zagrebačkoj katedrali uredio je bogoslužje, nešto prema papinim uputstvima, a nešto prema običajima dominikanskoga reda. Kao član biskupskoga zbora učestvovao je na Opštem saboru u Beču od 1311.do 1312. godine. U zbirci dokumenata tog sabora nalazi se i jedan pod naslovom ‘Rasprava o siromaštvu Hrista i apostola blaženog Avgustina, zagrebačkog biskupa’.
Avgustin se brinuo o siromašnima i obespravljenima, promovisao je zdravstvenu zaštitu i higijenu, pionir je humanizma u severnoj Hrvatskoj, teološki pisac, vrsni govornik i naučnik, osnovao je katedraln škola ui biblioteku u Zagrebu. Siromašni sjemeništarci su se besplatno školovali. Upravljao je biskupijom u vreme kada su Hrvatska I Ugarska prolazile kroz težak građanski rat zbog kraljevskog trona. Kao sveštenik posebno je vodio računa o mladim sveštenicima. Mnogi su ga tražili kao savetnika, a često i kao sudiju u raznim sporovima, naročito među velikašima.
Zbog svog svetog života, velike kulture i snažne reči, Avgustin Kažotić je bio među prvima ugarsko-hrvatskim biskupi. Zato mu je vlada poverila diplomatsku misiju kod pape Ivana XXII. u Avinjonu. Naime, morao je da iznese optužbe za zlostavljanje plemića i kralja Karla Roberta Anžuanac. Kralj se zbog toga protivio Avgustinovom povratku u domovinu, zbog čega mu je papa dao biskupiju Lučeri u Napuljskoj kraljevini, gde je bio biskup samo godinu dana. Preminuo je 3. avgusta 1323.godine a zatim je sahranjen u lokalnoj katedrali. Kasnije je, deo njegove zemljanih ostatka preneno u zagrebačku katedralu. Papa Klement XI. proglasio ga je blaženim 1702. godine.