Danas je praznik Blažene Device Marije Žalosne ili Gospa Žalosna. Pobožnost prema Mariji je u ovom obliku nastala u srednjem veku u Nemačkoj, a zatim se proširila po celoj Crkvi. Praznik ima biblijsku osnovu u proročanstvu starca Šimuna: „A tebi će samoj mač probosti dušu” (Lk 2, 35).Tako je kod Isusovog javljanja u hramu objavljena njegova muka. Razumljivo je da je Marija kao Isusova majka najviše osetila i doživela njegovu muku i stradanje na krstu.
Pobožnost Žalosnoj Gospi posebno su širili redovnici serviti. Sveta stolica 1667. dozvolila je servitima da slave Žalosnu Gospu u trećoj nedelji septembra. Papa Pio VII. 1814. proširio je proslavu na celu Crkvu, u znak zahvalnosti za oslobođenje od Napoleonovog ropstva, a Pio X je naredio da se slavi na današnji dan.
Od srednjeg veka u hrišćanskoj pobožnosti utvrđeno je sedam događaja koji su uzrok Marijinih tuga, zato se ona slavi kao Gospa od sedam žalosti. Su: Šimunov mač, koji će joj probosti dušu – to je od njega čula već kada je kao malog Isus je prikazala u hramu; bekstvo u Egipat pred surovim Herodom; dvanaestogodišnji Isus izgubljen u Jeruzalemu; susret sa Isusom na njegovom križnom putu; pod krstom na kome je Isus umirao; Isusove reči sa krsta, kojima je poverio svoju majku Ivanu; konačno, skidanje Isusa sa krsta i polaganje u grob. Ceo Marijin život je obavijen velom patnje i bola. Ali u isto vreme i uteha, jer je čvrsto verovala da su sa Isusovo stradanje i bol, ali i njena patnja i bol volja Božija i njen prinos za naše večno spasenje. To je i naša uteha. Teši nas u našim trpljenjima tim svojim prinosom i primerom kako se kroz boli dolazi do večne radosti.
I naš životni put je posut trnjem. Majka bola i patnje nam govori da ne treba da klonemo, već da ujedineimo svoje patnje sa Isusovim i njenim i da se ponašamo kao istinske sledbenici njenog Sina i našeg Spasitelja. Budimo svesni svaki put kako kažemo: “Sveta Marijo, Majko Božja, moli za nas grešnike sada i na času smrti naše.” Amen