Današnjeg blaženopočivšeg Hermana iz Rajhenaua savremenici su nazivali „čudom svog vremena“. Nemački benediktinski redovnik, hroničar, naučnik, kompozitor, matematičar i pesnik. Od detinjstva je bio hrom, verovatno od dečije paralize, i ceo život je proveo u stolici na kojoj su ga nosili. Iako fizički osakaćen, bio je duhovno veoma nadaren. Bavio se raznim naukama i umetnostima u kojima je bio predvodnik. Studirao je istoriju, matematiku, astronomiju, muziku, a bio je i pesnik i pevao vredne pesme koje su do danas sačuvane u formi himni, kao što su „Zdravo Kraljice, Majko milosrđa“ ili „Slavna Majko Spasitelja“ . Pripisuje mu se i šest-sedam radova iz matematike i astronomije. Isticao se i istorijskim delom „Hronika Švapske“ i „Opšta hronika“.
Rođen je 18. jula 1013. godine u Saulgau kao sin grofa Volfrada II iz Altshauzena i Hiltrede koji su došli iz Burgundije. Od svoje sedme godine Herman je bio u samostanu u Rajhenau. Tamo je stekao dobro obrazovanje, zahvaljujući čemu je mogao da napiše mnoga dela veoma naučno. Pišući o svom vremenu, Herman je bio opširan. Njegov učenik Bertold je nastavio da piše Hermanove „Opšte hronike“. Hvali ga kao strpljivog, ljubaznog, poslušnog, čistog i mudrog čoveka odanog svom poslu. Kao sveštenik i redovnik, razmišljao je o svom životu i vredno se pripremao za smrt, uvek sve procenjujući iz te perspektive.
Herman je preminuo 24. septembra 1054. godine u 41. godini. Papa Pije IX proglasio ga je blaženim 1863. godine. Iza sebe je ostavio ogroman trud i snažno svedočanstvo života da ga nikakve teškoće nisu mogle odvratiti od njegove odlučnosti za dobro i poverenja u Božju volju. Zbog svog naučnog nasleđa nazvan je miraculum saeculi – čudom njegovog veka – a zbog marijanskih himni nazivaju ga i ‘marijanskim naučiteljem’.
Sahranjen je u Altshauzenu, ali se vremenom gubi svaki trag njegovom grobu. Međutim, neke relikvije su sačuvane u Altshauzenu i Cirihu. O njemu kao čudesnom čoveku, strpljivom i učenom napisano je delo ‘Poslednja sloboda’.