Slavimo praznik Gospe od brda Karmela. Nalazi se u Palestini, uz obalu Sredozemnog mora, a na njoj je starozavetni prorok Ilija vatreno branio veru Izrailja. Prorok Isaija opisuje goru Karmel kao onu na kojoj nam je Bog dao čuda. Ona su zaista Božji blagoslov, jer samo ime Karmel znači plodna baštenska zemlja. Svako ko je doživeo sušu, žeđ, glad i dnevnu žegu bez senke da se skloni od sunca znaće šta znači plodna zemlja u neplodnoj pustinji. Tamo postoji izvor koji se zove „Ilino vrelo“. Po predanju, kraj ovog izvora su krajem 12. veka živeli pustinjaci i sagradili samostan i crkvu u čast Bogorodice i nazvali sebe „Braća Gospe od Karmela“, što bi bio početak karmelićanskog reda. Izabrali su Mariju za svoju zaštitnicu, majku i uzor duhovnog života i svuda širili pobožnost prema njoj.
Po predanju, Svetom Šimunu Štoku, karmelićanskom poglavru iz XIII veka javila se Bogorodica i tom prilikom mu dala škapular i obećanje da će svako ko ga nosi i sa njim umre biti pošteđen muka u paklu, trajni znak prisustva Božijeg i privrženosti Hristu Isusu. Škapular je komad gornje odeće koji nose mnogi redovnici, a najpoznatiji je karmelićanski škapular, koji nose karmelićani i karmelićanke, kao i mnogi vernici, kao zalog posebne Marijine zaštite. Tumači Svetog Pisma smatraju da je Karmel slika prisustva istinitog Boga, slika ljupkosti i plodnosti Njegove blagodati, dakle slika Djeve Marije, ličnosti koja je sva pripadala Bogu. Ona, osenjena Duhom Svetim, postala je mesto posebnog prisustva Božjeg, koje se projavilo ovaploćenjem Sina Božijeg. Zato verni narod voli pobožnost prema Gospi Karmelskoj i rado nosi njen škapular. Članovi karmelićanskog reda sebe nazivaju braćom i sestrama Gospe od Karmela i neguju vezu kontemplativne molitve i delovanja kao posebnu harizmu.
Karmel je i slika posebne Božje bliskosti, koju veliki mistik karmelske duhovnosti sv. Jovan od Krsta u svom delu opisuje i uspon na goru Karmel. Za njega ovaj uspon prvenstveno znači oslobođenje od svega što nije Bog. Čovek se ne može približiti Bogu bez žrtvovanja opipljivih stvari. Ne dolazi se do kontemplacije Boga ako se srce ne očisti što je više moguće od svega što nije Bog. Vernici vole karmelsku duhovnost, o čemu svedoči više od hiljadu karmelićanskih bratstava osnovanih od 17. veka. Praznik Gospe Karmelske, koji se praznuje 16. jula, odobrio je papa Benedikt XIII 1726. godine.