Praznik Imena Marijina pominje se 1513. godine kao lokalni praznik u španskoj biskupiji Cuenca. Papa Inocent XI. proširuje ga na celu Crkvu kao „dan pobede“, u znak sećanja na veliku pobedu hrišćanske vojske nad Turcima kod Beča 1683. Dolazak Turaka čak do Beča predstavljao je ozbiljnu pretnju za ceo Zapad. Kada je turska vojska opsedala Beč, bečke crkve su bile pune vernika koji su vapili Mariji za pomoć: ‘Sveta Marijo, Majko Božija, moli za nas!’
Ubrzo je stigla pomoć iz Poljske. Na dan odlučujuće bitke, vojska je učestvovala na misi. Molila se i krunica, a bitka je počela sa pouzdanjem u sveto i nepobedivo Ime Marijino. Uz moćni zagovor Marije, neprijatelj je poražen, a poljska vojska je pobedonosno ušla u Beč.
Opšti crkveni kalendar, obnovljen 1969. godine, više ne pominje ovaj praznik kao obavezan za čitavu Crkvu, ali se proslavlja u mnogim krajevima, na lokalnom nivou. On ima veliki značaj u našem narodu, iako malo ko zna njegovu istorijsku pozadinu, ali je više reč o poverenju u Marijin zagovor i čašćenje Blažene Device Marije kao Bogorodice i naše zagovornice u svakoj životnoj situaciji, što je svakako uključujeno u zazivanju Marijinog imena. Cela Austrija, iz razumljivih istorijskih razloga, nastavlja da ga svečano slavi.
Ovo nije jedini praznik inspirisan Marijinom pomoći u nevolji. Marija je bila zazivana i u drugim ratnim i drugim opasnostima kojima je čovek bio izložen. Crkva beleži brojne prilike Marijinog zagovora. Za njih se zahvaljuje na praznicima i drugim molitvama i slavljima.
Samo značenje Marijinog imena do danas nije sa sigurnošću otkriveno, ali mnogi veruju da ono dolazi od hebrejskog Mirjam, odnosno od mir – voljena i Jam – skraćenica od Jahve, i u tom smislu bi značilo ona koji je od Boga voljen. Ona je istinski voljena od Boga, jer joj je suđeno da bude Majka utelovljenog Sina Božijeg. Neki tumače njeno značenje kao lepa, puna milosti (kako je anđeo pozdravlja!); draga, mila, prosvetljena, sjajna, kraljica, zvezda mora. Prelepo ime Marijino leči bolesne, pomaže slabe, odmara umorne, prosvetljuje slepe, teši i jačaumiruće. Sv. Antun Padovanski tvrdio je za ime Marijino: da je to najčistija radost za srce, med za usta, najlepša melodija za uvo. BI. Henrik Suzon zaneseno viče: Marijo, Marijo, šta si tek ti, ako je tvoje ime tako ljupko, slatko! Ko često priziva Marijino ime, biće spasen.
Zdravo, Marijo, milosti puna, Gospodin s Tobom, blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje, Isus!
Sveta Marijo, Majko Božja, moli za nas grešnike sada i na času smrti naše! Amen.
Sretan imendan slaveljenicama!
