U Lauretanskim litanijama prizivamo Gospu kao Majku dobrog saveta. U njoj je sve blago Božije
mudrosti i znanja. Svi smo pozvani da utičemo na Devicu Mariju i molimo se za njenu zaštitu i savete
u svim životnim situacijama. Svi smo nebrojeno puta iskusili onaj narodni: Dobar savet zlata vredi.
Vernici Lauretanske litanije prizivaju Blaženu Devicu Mariju kao Majku dobrog saveta i kao takvu je
poštujemo do danas. Sv. Augustin naziva Mariju „delom večnog saveta“. I sv. Anselmo piše da je
Hristos u Mariji, što znači da je u njoj sve blago Božije mudrosti i znanja.Uočavajući ovo učenje, koje
su najbolji crkveni pisci znali tako lepo objasniti i definisati, razumećemo zašto su onda gotovo svi
veliki sveci , osnivači redova, učitelji duhovnog života, misionari vođeni nekim natprirodnim
instinktom, uvek molili Majci Božijoj,ne samo radi zaštite, već i da traže savet od Nje i od Nje u svojim
velikim životnim poduhvatima. U srednjem veku je izgrađeno svetilište u blizini Rima u čast Majke
dobrog saveta. U ovom svetilištu, 25. aprila 1467. godine, dogodilo se čudo vezano za lik Bogorodice.
Ali pošto se taj dan slavi praznik Sv. Marka, praznik Majke dobrog saveta od tada se slavi dan kasnije,
26. aprila. Na svakom mestu, u svakom trenutku, u svakoj životnoj situaciji možemo se obratiti
Bogorodici za savet. Ona je ovde, samo čeka naš poziv. Budimo sigurni da nikada neće biti uzalud!
Na današnji dan 860. godine umro je najveći teolog tog veka na Zapadu – Pashasius Radbertus. Rođen
je oko 790. godine u današnjoj Francuskoj. Rano je izgubio majku, pa su ga iz saosećanja prihvatile
sestre benediktinke. Kada je odrastao, predali su je benediktincima u opatiji Sv. Petra. Iako je dobio
monaške redove, posvetio se nedostojnom životu. Razočaran takvim životom, vratio se monaštvu i
ozbiljno ga shvatio, toliko da su ga braća 845. godine izabrala za igumana manastira. Iz poniznosti nije
prihvatio svešteničko ređenje, ali je ostao jednostavan brat laik koji je vidljivo napredovao u svetosti.
Proslavio se svojim govorom o Telu i Krvi Gospodnjoj, za koji je nazvan „teolog evharistije“. U 12
knjiga napisao je vrlo bogat i originalan komentar na Matejevo jevanđelje. Tumačeći Psalam 44,
razvio je posebnu mariologiju koja je u velikoj meri uticala na obožavanje Blažene Device Marije. Bio
je veliki prijatelj molitve i zajedničkog časoslova u horu. Spasile su ga brojne vrline od kojih je blistao
poniznošću. Stoga je zatražio da bude sahranjen u crkvi Sv. Ivana, među siromašnima i slugama
opatije. Biskup Amiensa, Guido, po nalogu Svete stolice, jula 1058. godine preneo je njegove zemne
ostatke u crkvu opatije gde je bio počastvovan kao svetac. Tokom Francuske revolucije mnoge
relikvije su uništene, ali, zahvaljujući domišljatosti njegove braće, Pashazijeve su sačuvane i poštuju
se i danas.