Danas proslavljamo praznik Presvetog Srca Isusovog čija je pobožnost uvedena u crkvenu liturgiju nakon Isusovog ukazanja Svetoj Margareti Alakok u Korpus Kristi 1675. godine u Paraj-le-Monijalu. Prema Margaretinom svedočenju, Isus joj je ponovo u viziji otkrio svoju veliku ljubav prema čovečanstvu i požalio joj se da je od čoveka zauzvrat dobio samo nezahvalnost, što se najviše vidi u nepoštovanju tajne Euharistije. Stoga je Isus preko svetice tražio da se u Crkvi uvede poseban praznik u čast njegovog Presvetog Srca, prvog petka nakon tijelovske osmine. Na kraju svoje poruke, Isus je obećao nagradu svima onima koji budu slavili praznik njegovog Srca: „Obećavam vam da će se moje Srce raširiti da obilno izlije bujice moje božanske ljubavi na sve one koji će mu ukazati tu čast i koji će se truditi da je i drugi ispolje“.
Papa Kliment XIII na zahtev poljskih biskupa, 6. februara 1765. dozvolio je liturgijski praznik s časoslovom i misom u čast Presvetog Srca Isusovog. Odanost Presvetom Srcu cvetala je među sveštenstvom i hrišćanskim narodom i proširila se na skoro sve kontinente. Nakon što se praznik Presvetog Srca Isusovog brzo proširio na mnoge biskupije sveta, a shvativši veliku duhovnu korist njegovog proslavljanja, papa Pije IX godine 1856. posebnim dekretom je odredio da se praznik zvanično proslavlja u celoj Katoličkoj Crkvi. Presveto Srce Isusovo postalo je simbol uzvišene ljubavi Hristove. Hrist Spasitelj ima otvoreno Srce za sve ljude, da ih spasava, hrani, napoji i usrećuje zauvek.
Molitva Presvetom Srcu Isusovom izvoru svakog dobra
Presveto Srce Isusovo, izvore svakog dobra, klanjam Ti se, verujem u Tebe, uzdam se u Tebe, volim Te i kajem se za sve svoje grehe. Dajem ti ovo moje jadno srce, učini ga skromnim, strpljivim, čistim i da u svemu odgovara Tvojim željama. Daj, dobri Isuse, da živim u Tebi i Ti u meni. Štiti me u opasnostima, teši me u nevoljama i tugama. Podari mi zdravlje tela, blagoslovi sav trud moj i daj mi blagodat svete smrti. Amen.