Danas je omiljeni svetac Katoličke crkve Antun Padovanski, portugalski franjevac, propovednik i crkveni naučitelj. Poznat je kao Padovanac jer je u tom gradu najživopisnija uspomena na njegov apostolski rad i u njemu je našao svoje poslednje počivalište. Rođen je u Lisabonu 1195. godine u plemićkoj porodici, a na krštenju je dobio ime Fernando. Sa 20 godina stupio je u red regularnih kanonika u samostanu sv. Vinka kod Lisabona. Tamo je proveo dve godine i onda je došao u samostan sv. Križa u Koimbri gde je proučavao Sveto pismo i crkvene oce, a posebno Svetog Avgustina, što je za budućeg slavnog propovednika bilo od najveće važnosti. Kasnije je sa dozvolom ulazi u franjevački red, i uzima ime Antun. Tako se pripremio za službu propovednika i naučitelja.
Za sveštenika je zaređen verovatno 1219. godine. Već sledeće godine otputovao je u Maroko kao misionar. Međutim, to nije bio njegov put, pa ga je Providnost preko bolesti i drugih nedaća odvratila od misionarskog i mučeničkog puta kojim je nameravao da krene. Po povratku iz Maroka stigao je na Siciliju, a zatim i do čuvenog franjevačkog ‘Kapitula na rogožinama’ održanog 1221. godine. Čini se da Sv. Franjo nije otkrio ništa posebno u Antunu, pa mu niko u kapitulu nije dao nikakav zadatak. Antun je zamolio fra Gracijan da neko vreme boravi u njegovoj provinciji u pokrajini Emiliji. Tamo se molio i činio veliku pokoru, sve do prilike kada je propovedao na jednom svešteničkom ređenju gde je zablistao svojim propovedničkim darom.
Tako je započeo svoj put najvećeg propovednika u katoličkoj crkvi. Njegov propovednički krstaški rat ostavio je neizbrisive tragove. Poput Isusa, obilazio je gradove, sela, brda i ravnice, svuda sejući seme. Uvek je stavljao Hrista u centar života i misli, delovanja i propovedi. Od 1223 do Godine 1225. postavio je temelje Franjevačke teološke škole u Bolonji. Kao profesoru teologije Antun je pisao sam sv. Franjo: „Sviđa mi se što svojoj braći predaješ teologiju samo ako, studirajući, ne gasiš duh molitve, kao što je navedeno u našem Pravilu.” Dve godine kasnije, Antun je predavao teologiju u Francuskoj. Bio je takođe provincijal u svojoj Emilijanskoj provinciji. U svojim delima, posebno u zbirkama propovedi, pokazao se kao odličan poznavalac Svetog pisma, a njegove govore odlikuje izuzetna toplina, mistični zanoso i štovanje Majke Božije. Njemu se pripisuju mnoga čuda i priviđenja. Dvadesetak dana pre smrti povukao se u samoću. Shrvan dugotrajnom bolešću, preminuo je u petak uveče, 13. juna 1231. godine u 36. godini života. Jednom prilikom kada su otvorili kovčeg u kome je ležalo njegovo telo, svi su se začudili kada su videli trulo telo, a jezik ceo i rumen, kakav je ostao do današnjeg dana.
Papa Grgur IX ga je 1232. proglasio svetim, a 1946. papa Pio XII kao crkvenim naučiteljem. Zazivaju ga u potrazi za izgubljenim stvarima i kod bolesti.
Molitva Sv. Anti u svakoj potrebi
Seti se sv. Anto da si uvek pomagao i tešio sve koji su tebi dolazili u svojim potrebama. Sa čvrstim poverenjem preporučujem se i ja tvom moćnom zastupništvu kod Boga. Ne odbijaj moje molbe i svojim zastupništvom kod Boga isprosi mi – ako je za dobrobit moje duše – milost… za koju te molim. Pomozi mi u ovoj mojoj potrebi i nevolji! Blagoslovi mene, moj rad, moju porodicu i sve meni drage , sačuvaj nas od bolesti i pogibelji duše i tela! Sve nas jačaj da u bolovima i iskušenjima ostanemo nepokolebljivi u veri i daistrajemo u ljubavi. Amin.
Srećan imendan slavljenicima!