Sveti Avgustin Kenterberijski, čiji praznik danas proslavljamo, s pravom se naziva apostolom engleskog naroda. Kao takvog, podjednako ga poštuju i anglikanci i katolici u Engleskoj. O životu Sv. Avgustin pre nego što je poslat u Englesku znamo vrlo malo, samo da je bio tajnik sv. Grgura Velikog.
Kada je Grgur postao papa 590. godine, poslao je Avgustina, zajedno sa 39 drugih monaha, u novu evangelizaciju naroda Britanskih ostrva. Iako se sv. Avgustin vratio iz Galije u Rim kada je čuo kakvi su stanovnici Britanskih ostrva, papa ga je ohrabrio i on se vratio i nastavio započetu misiju. Tako su 597. godine Avgustin i drugi monasi konačno stigli na ostrvo Tanet na ušću reke Temze, i započeli svoju misiju. Uspešno je transformisao autohtone običaje i navike u hrišćanske obrede, a paganske hramove pretvorio u crkve.
Kralj Etelbert, koji je bio na čelu Saveza britanskih kraljevstava od 593. godine, bio je sklon hrišćanstvu jer je njegova žena Berta bila hrišćanka. Kralj je kršten 1. juna 597. godine, a već i za Božić t godine, kršteno je više od 10.000 njegovih saksonskih podanika. Papa je poslao novu grupu misionara u to područje. Naredio je Avgustinu da osnuje dva metropolijska centra sa po 12 sufraganskih biskupija. Avgustin je jednu metropoliju osnovao u Kenterberiju a drugu u Jorku. Sveti Avgustin Kenterberijski umro je 26. maja 604. ili 605. godine. Kao primas Engleske sahranjen je u opatijskoj crkvi Sv. Petra i Pavla, a njegov grob je danas pored grobnice kralja Kenta u Kenterberiju. On je zaštitnik Engleske i mnogih naselja, župa i crkava širom sveta.