Danas je praznik Sv. Barnabe, apostola i mučenika iz I veka. Pravo ime mu je Josip, levit, učeni helenista sa Kipra. Prihvatio je hrišćanstvo posle Hristove smrti i pripadao je sedamdesetorici prvih Hristovih učenika. On je jedan od najuticajnijih i najuglednijih članova rane Crkve u Jerusalimu. Na više mesta Dela apostolska pominju ovog apostola koji je bio preplavljen misionarskom ljubavlju, velikodušnošću i osećajima za druge. Kada je prodao njivu u Jerusalimu, sav novac je doneo Petru za potrebe prve hrišćanske zajednice. Barnaba je znao kako da prihvati Savla koji se obratio i postao Pavle. Kada je došao u Jerusalim, niko nije hteo da se druži sa Pavlom, osim mladog Barnabe koji ga je slušao, poverovao mu i doveo ga apostolima da ga saslušaju. Znao je kako da ga predstavi i probudi poverenje u to šta Pavle je svedočio. Barnaba je išao na misijska putovanja sa Pavlom. Zajedno su putovali na Kipar, Salaminu, Paf, Perg u Pamfiliju i Ikoniju. Kada je Pavle otišao u Malu Aziju, Barnaba se sa svojim nećakom Markom vratio na Kipar. Barnaba je učestvovao i na prvom crkvenom saboru, opisanom u Delima apostolskim, koji se održao u Jerusalimu 50. godine.
Ne znamo ništa pouzdano o kraju Barnabinog života, jer Dela apostolska to ne govore. Legende su se proširile, a prema jednoj, koja bi mogla da bude istorijski zasnovana, izgleda da je Barnaba propovedao na Kipru i da su ga tamo našli neki Jevreji. Bilo im je odvratno što je ovaj čovek tolike ljude obratio u hrišćanstvo pa su ga kamenovali i spalili. Crkva u bogoslužju na njegov praznik primenjuje na njega ove Isusove reči: ’Ja sam vas izabrao i odredio vas da idete i rodite rod i da vaš rod ostane’ (Iv 15,16)« (J. Maisch). Barnaba je, zaista, bio Isusov izabranik, koji je mnogo hodao i donosio obilne plodove a njegov plod je trajan. On je zaštitnik Kipra i zaziva se tokom oluja sa gradom.