Pre šest dana proslavili smo suzaštitnike Evrope Svetu braću Ćirila i Metodija, a danas slavimo zaštitnika Evrope Sv. Benedikta. Iako se praznik slavio vekovima na dan njegove smrti 21. marta 547. godine, pomeren je na danas, jer se nije mogao slaviti kako treba u vreme korizme. Njegov grob se nalazi u crkvi čuvene opatije Monte Kasino, malog grada koji će samo retki posetioci Italije zaobići.
U ikonografiji se Sv. Benedikta obično prikazuje kao opata sa štapom i knjigom njegovih pravila u ruci, a pored njega stoji gavran. Sv. Benedikt je otac zapadnog redovništva, osnivač benediktinskog reda i jedna od najvećih ličnosti zapadnog redovništva i zapadnoevropske hrišćanske kulture uopšte. Bio je istinski blažen čovek, kako mu ime kaže, sa nebeskim darovima i ljudskim osobinama koje je umeo da oplemeni na slavu Božju i dobro svojih bližnjih.
Benedikt je rođen oko 480. godine u malom gradu Norčiji u dobrostojećoj porodici koja ga je poslala u Rim da se obrazuje i stiče znanje. U to vreme Rim nije bio baš svetla tačka, jer su njegovi stanovnici uglavnom bili posvećeni potrazi za zadovoljstvima i neozbiljnom životu. Stoga se Benedikt nije predugo zadržao u Rimu, već je tražio samoću okoline Subiaka. Tu se nastanio u jednoj pećini i posvetio se molitvi i razmatranju, tražeći pre svega blizinu Božju. Tu je ostao tri godine u Božjoj školi, stekavši dragocena iskustva kroz koja ga je Bog vodio ka svetlosti zapadnog hrišćanstva i učinio ga njegovim svetionikom. Harmonija i umerenost bile su neke od odlika njegove duhovnosti.
Ipak, znao je da istraje na putu, pa su neki redovnici, koji nisu marili za strogost života, planirali da ga otruju, ali ga je od toga spasila čudesna intervencija Božja.
U Subiaku, grupa redovnika ga je zamolila da im bude duhovni otac. On ih je podelio na 12 malih samostana, i na čelo svakog stavio monaha kao oca, a sam je bio duhovni vođa svih. Tako je malo po malo počeo da se uobličava benediktinski način života, manifestovan u pravilu Ora et labora – Moli i radi! Poznat je i njegov drugi moto: “Spusti mačeve!” On je svojim zajednicama dao ovaj program kao glavno pravilo: „Ništa drugo ne sme se pretpostavljati za Božje delo ili Božju službu!“ Zbog toga je benediktinski život uokviren i prožet svetom liturgijom. U tadašnjem svetu, uznemiren seobama naroda i vojnim pohodima, osnovao je Evropu rada i mira. Posedovao je dar proroštva i čitanja savesti. Preminuo je 21. marta 547. godine u Monte Kasinu. Njegovi benediktinci su najstariji katolički monaški red. Do XIII. veka odigrao izuzetno važnu ulogu u promociji zapadnog hrišćanstva. Mnogi drugi redovi i kongregacije razvili su se iz benediktinskog reda (kamaldolezi, silvestrijanci, valombrosi, cisterciti, trapisti). Pavle VI. je Sv. Benedikta proglasio za zaštitnika Evrope jer je značajno uticao na njen život.