Danas je praznik Sv. Bonaventure, biskupa i crkvenog naučitelja. Rođen je u Banjoređu od oca Đovanija da Fidenca, lekara, i majke Marije, rođene di Ritelo. Na krštenju je dobio ime Ivan. U detinjstvu je preboleo tešku bolest tokom koje se njegova majka zavetovala Sv. Franji, jer je mladi Ivan odrastao i školovao se u franjevačkom samostanu u svom rodnom gradu. Odatle je 1236. godine otišao na studije u Pariz, gde je stekao doktorat iz filozofije.
Nakon završenih studija i dubokog razmišljanja, sa 25 godina stupio je u franjevački samostan gde je dobio ime Bonaventura i pod tim imenom ušao u istoriju svog reda i Crkve. Posle novicijata, pet godina je studirao teologiju pod vodstvom Aleksandra Haleškog i drugih franjevačkih učitelja, u kojoj je, postigavši sve akademske stepene, i sam nedavno počeo da predaje. Sa 40 godina izabran je za generala reda na punih 17 godina, od 1257. do 1274. godine. Umeo je da bude veran duhu serafskog učitelja i zahtevima novog vremena.
Zbog procvata franjevačkog reda za njegovo upravljanje, franjevci ga smatraju drugim osnivačem. Papa Grgur X imenovao ga je za kardinala zbog njegovih velikih zasluga za Crkvu. Učestvovao je na Lionskom saboru. Tu se razboleo i umro 15. jula 1274. godine. Pogrebnoj svečanosti prisustvovali su Papa i saborski oci, a sahranjen je u crkvi Sv. Franje u Lionu.
Iza Sv. Bonaventura je ostalo 45 pisanih teoloških dela, a Crkva ga drži za naučitelja zbog plemenitosti njegovog učenja. Njegova dela su teološka i mistična. Imala su veliki uticaj na duhovnost, ali i na bogoslovlje u celini. Kada je Bonaventura počeo da piše biografiju sv. Franje, a za to je čuo sv. Toma Akvinski, oduševljeno je uzviknuo: ‘Dozvolimo jednom svetitelju da piše o drugom!’
Jednom prilikom ga je jedan brat laik upitao: „Šta ćemo mi neuki učiniti da se spasemo?“ Bonaventura je rekao: „Dosta nam je Božja milost!“ Brat ga opet upita: „Može li neobrazovan čovek da voli Boga kao učen čovek?“ Bonaventura mu je odgovorio: „Obična starica može da voli Boga više od doktora teologije!“
Sastavljač dela Lionskog sabora pisao je za sv. Bonaventura da mu je Bog dao divnu dobrotu, da je svakoga ko ga je video odmah zahvatila ta ljubav u njegovom srcu. Sv. Bonaventura je bio zaljubljenik u Srce Isusovo. Iz svoje ljubavi crpio je snagu za svoju dobrotu kojom je osvajao sve i veoma je gajio ovu pobožnost, koja će tek kasnije postati popularna u istoriji Crkve.
Misao sv. Bonaventure
Kada molimo, glas našega srca mora da bude glasniji od reči koje nam iz usta izlaze.