Današnja svetica Crkva je Sv. Brigita je za Švedsku ono što je Jovanka Orleanka za istoriju Francuske, Sv. Klara za Italiju ili kraljice Jelena i Katarina za hrvatsku istoriju. Sv. Brigita se smatra jednom od najvećih mistika u istoriji Crkve.
Brigita je rođena oko 1302. godine u uglednoj porodici u Finstadu kod Upsale. Sa deset godina čula je propoved o mukama Hristovim koja je na nju ostavila trajni utisak. Pogotovo kada joj se Gospod Isus Hristos javio uveče posle te propovedi i pozvao je da razmisli o njegovom stradanju. Brigita se odazvala tom pozivu, tim pre što je godinu dana kasnije ostala bez majke, pa je živela sa tetkom dok se nije udala. Mnogo je patila, i zbog toga je mogla više da razmišlja o Hristovim stradanjima.
Po očevoj volji, udala se za Ulfa Gudmarsona, sa kojim je živela u braku 28 godina, rodivši četiri sina i četiri ćerke. U jednom od svojih viđenja, Presveta Djeva Marija je rekla Brigiti: „Pobrini se da i tvoja deca postanu moja!“ Brigita ih je zaista tako vaspitala da su biografi govorili da je odgojila svetu decu. I Brigitin muž, dobar čovek po prirodi, napredovao je u svetosti sa njom. Brigita je bila srce i duša velike porodice, velike kuće sa mnogo posluge i bogatim imanjem. Na sve je stigla, o svemu se brinula, ali je našla vremena i za molitvu i kontemplaciju Hristovog stradanja. Da bi se što više saobrazila stradalnom Hristu, vršila je pokoru, mnogo je postila, a posebno je bila stroga za vreme posta. Osim toga, ona je neprestano brinula o siromašnim, bolesnim, napaćenim, posrnutim devojkama.
Posle muževljeve smrti, Brigita je sve više ulazila u javni život Crkve i Evrope svog vremena. Mnogo puta je posredovala između zavađenih kraljeva i velikana.
Zalagala se za povratak pape iz Avinjona u Rim. Kada se nastanila u Rimu, pobrinula se za hodočasnike iz svoje zemlje, kako bi dobili propovednike i ispovednike na svom jeziku.
Radila je i na uspostavljanju Otkupiteljeva reda, jer joj je sam Gospod dao podsticaj da to učini. Ovu ideju je realizovala njena ćerka Katarina, koja je, uz odobrenje pape Urbana V, osnovala samostan u Vadsteni od dva dela, muški i ženski. Brigita je 1372. godine krenula na put u Svetu zemlju. Kao hodočasnica posetila je najvažnija mesta u Isusovom životu, gde je primila otkrivenja od Hrista i Majke Božje koje je objavljeno u knjizi Objave. Objave su književno i mistično remek-delo, napisano na latinskom te živom, slikovitom i dramatičnom stilu. Brigita razmišlja o Božjem gospodstvu i njegovoj pravdi, ali njene misli su uvek ispunjene preobilnom milošću Božjom. U ovom delu dolazi do izražaja velika srednjovekovna pobožnost, posebno ona prema Hristovom čoveštvu i Presvetoj Bogorodici. Brigita je umrla na današnji dan, 23. jula 1373. godine u Rimu, a sahranjena je 1374. godine u Vadsteni, u samostanu koji je osnovala. Svetim ju je 1391. proglasio papa Bonifacije IX. Ona je zaštitnica udovica, Evrope i Švedske.