Danas proslavljamo slovenske apostole Svete Ćirila i Metodija, „solunsku braću“ i začetnike slovenske pismenosti. Oni su suzaštitnici Evrope. Živeli su u 9. veku. Rođeni su u Solunu, gde im je otac bio istaknuti gradski funkcioner. Prerano je umro, pa je carski činovnik Teoktist preuzeo brigu o Ćirilu i Metodiju. Metod je bio advokat, pa mu je poverena uprava provincije u Makedoniji. Mnogo mlađeg Ćirila (pravo ime Konstantin) Teoktist je pozvao na studije u Carigrad. Konstantin je učio sa maloletnim carem Mihaila III. Njegovi učitelji su bili Leon i Fotije, budući patrijarh. Po završetku studija, Konstantin je rukopoložen za sveštenika i preuzeo službu patrijaršijskog bibliotekara, ali je ubrzo napustio službu i povukao se u samostan. Međutim, našli su ga i pozvali da se prihvati katedre filozofije, gde se toliko istakao da su ga prozvali „Filozofom“. U Vizantiji su 855. godine nastupile značajne promene u kojima su carica Teodora i carski namesnik Teoktist izgubili političku moć, pa su tako i Metodije i Konstantin pali u nemilost.
Obojica su se povukli u samostan na Olimpu. Bili su izvan političkih događaja, i posvetili se učenju i molitvi. Kada se politička situacija ponovo promenila, oko 860. godine, car Konstantin je zadužio Konstantina da u njegovo ime izvrši misiju među Hazarima. U pratnji Metodija otišao je u misiju, a tokom kratke pauze dok je putovao u blizini Kersona na Krimu, zainteresovao se za grob Sv. Klimenta, pape i mučenika. Nakon što je utvrdio istorijske činjenice, došao je do autentičnog mesta groba odakle su odnete Klimentove mošti. Inače, misija na koju ga je car poslao završena je uspešno. Hazari su se krstili, a njihov Kan se sprijateljio sa carem. Po povratku u Vizantiju, apostoli su se povukli u samostan.
Svetog Ćirila se opravdano smatra ocem slovenske književnosti, tvorcem staroslovenskog pisma i prvim piscem staroslovenskog pisma i jezika. Na ove jezike je preveo neke tekstove iz vizantijskih i latinskih liturgija. Preveo je i Sveto pismo, a posle Konstantinove smrti Metodije je završio svoj prvobitni prevod Svetog pisma. Ćiril je napisao i kratku istoriju našašća moštiju Sv. Klimenta, panegirik i himan u čast Sv. Klimenta kao i neka druga dela. Njihovi učenici su nastavili književnu delatnost Svete braće na Balkanu, odakle se proširila i na Rusiju. Poštovani su i na Zapadu i na Istoku, posebno među slovenskim narodima.