Sv. Franjo Borgia je odgovoran za razvoj Isusovačkog reda. Rođen je 28. oktobra 1510. godine u u plemićkoj porodici u Španiji, a školovao se u Saragosi. Praunuk je pape Aleksandra VI. I kralja Ferdinanda Aragonskog, sina gandijskog vojvode Juana de Borje i Ivane Aragonske, od detinjstva je bio pobožan i želeo je da postane redovnik. Na zahtev kralja Karla V. vraća se u kraljevskom dvoru gde se ženi i postaje otac osmoro dece. Postavljen je za vicekralja Katalonije. Iako je bio na visokom političkom položaju, sate je provodio u molitvi, i često je primao pričest. Posle smrti svoje žene dao je zavet čistoće i poslušnost i zavet da će se pridružiti Družbi Isusovoj. Osnovao je prvi isusovački koledž u Evropi, na kojem je završio studije teologije. Odrekao se svih vojvodskih prava, a 1551. godine je zaređen za sveštenika.
Posle kratkog vremena Franjo je postavljen za generalnog poverenika Družbe za Španiju i Portugal. Otvorio je nove koledže. Nakon izbora za generalnog vikara, Kongregacija ga je izabrala za trećeg generala Družbe. On je bdeo nad duhom Družbe, što potvrđuje i njegov poslanica „O sredstvima za očuvanje duha Družbe”. Brinuo se za vaspitanje novaka i odredio je da svaka provincija ima svoj novicijat. Pobrinuo se i za dva izdanja Pravila Družbe Isusove i jedno izdanje Konstitucija. Bliski prijatelj i savetnik svetog Ignacija Lojole, slavnog propovednik, osnovao je dvadesetak isusovačkih koledža, delovao je od 1554. kao isusovački poverenik u Španiji i Portugalu, a od 1565. kao general Družbe Isusove u Rimu. Pod njegovim vođstvom isusovci su osnovali mnoge misije, pored ostalog na Floridi, Novoj Španiji i Peru i usavršili svoju unutrašnju strukturu. Pokornik prožet poniznošću, savetnik kraljeva i papa, zabrinut zbog opasnosti da će isusovci zbog svojih zbog svojih mnogobrojnih aktivnosti da zanemare sopstveni duhovni rast, uveo je u Družbu svakodnevnu jednočasovnu jutarnju meditaciju. Zbog svojih reformi i revitalizacije reda nazvan je „drugim osnivačem Družbe Isusove“.
Glavne odlike Franjine duhovnosti bile su poniznost i pokora. Bio je čovek molitve i iskrene pobožnosti prema Isusu u Euharistiji i njegovoj Majci Mariji. Umro je u Rimu 1572. godine, u istoj prostoriji kao i Sv. Ignjacije. Papa Urban VIII. proglasio ga je blaženim 1624. godine, a Klement X. svetim 12. aprila 1671. godine. Mošti sv. Franje se čuvaju u isusovačkoj crkvi u Madridu. On je zaštitnik Portugala, a zazivaju ga tokom zemljotresa.