Sveti Ivan Zlatousti je jedan od najvećih i najomiljenijih propovednika i govornika crkvene istorije, proglašen za crkvenog naučitelja 1568. godine. Uz svetog Bazilija Velikog, Atanazija, i Grgura Nazijanskog, proglašen je za velikog istočnog crkvenog oca, a istočna liturgija nosi njegovo ime. Zbog svojih sjajnih propovedi i rečitosti dobio je nadimak Zlatousti. Rođen je oko 350. godine u gradu Antiohiji u Siriji, koji je tada bio treći po važnosti grad u Rimskom carstvu. Njegov otac je bio visoki oficir u rimskoj vojsci. Umro je ubrzo nakon Ivanovog rođenja, a majka se više nije udavala, već se posvetila odgoju sina.
Ivana je oduševio monaški životo. Pošto je pet godina živeo sa monasima, zaređen je za sveštenika i uspešno je propovedao u Antiohiji narednih 12 godina. U svojim propovedima vešto je spajao teologiju i moral, praktični život i učenje Svetog pisma. Umeo je da u sve unese Reč Božiju i da se pobrine da vernici od snage svoje vere mogu da žive pravim životom. Ovaj vrsni propovednik ubrzo se proslavio u Carigradu, koji je tada bio prestonica Rimskog carstva. Tako je Ivan nasledio upokojenog patrijarha u Carigradu, i postao biskupp glavne biskupije Istoka i carski propovednik.
Biskup Ivan je odmah počeo da sprovodi reforme. Zalagao se za red i disciplinu kod klera, a bio je i prvi biskup Istoka koji je uveo red i u druge biskupije. Posebno se zalagao za obespravljene u društvu. Takođe je bio zabrinut za misionarski rad i žestoko se protivio krivoverju, zbog čega je školovao misionare koje je slao paganskim narodima. Bio je pastir okrenut prema svetu. Njegova veličina je u njegovoj velikoj i neumornoj pastirskoj delatnosti. To potvrđuje i njegova zaostavština – sačuvano je oko 300 govora i 236 pisama. Zbog svojih postupaka doživeo je oštru kritiku, napuštanje i konačno izgnanstvo. Posle prvog progona pozvan je nazad u Carigrad, ali je ubrzo ponovo poslat u izgnanstvo, gde je i umro 407. godine kod Komane u Pontu. Ivan Zlatoust, osporavan za života, odmah je posle smrti štovan kao svetac i jednoglasno priznat. Njegovi ostaci sahranjeni su u Carigradu 438. godine, a od 1626. godine čuvaju se u bazilici Sv. Petra u Rimu. Pio X ga je proglasio za sveca zaštitnika hrišćanskih propovednika i zagovornik je protiv padavice.
