Danas slavimo Sv. Jakova starijeg, apostola. Bio je sin Zevedeja i Salome, brat Jovana jevanđeliste. Rođen je u Vitsaidi na Galilejskom jezeru. Njega je na apostolski rad pozvao sam Isus Hrist, o čemu nam svedoči jevanđelist Matej u zapisu: ‘Idući odatle dalje, Isus opazi drugu dvojicu braće, Jakova Zebedejeva i brata mu Ivana, u lađici, s ocem, gdje krpaju mreže. Pozva ih. Oni odmah ostave lađicu i svog oca te pođu za njim.’
Sveti Jakov, zajedno sa Petrom i Jovanom, pripada najužem krugu oko Isusa. Sa njima je prisustvovao vaskrsenju Jairove ćerke, Isusovom preobraženju na Tavoru i samrtnoj borbi u Getsimaniji. Napisano je da je Jakov imao naglu i žestoku narav. Kada Samarićani nisu primili Isusa, Jakov i Jovan su ga pitali da li bi naredio da vatra siđe s neba i uništi ih. Isus ih je, naravno, prekorio.
A u Djelima apostolskim piše da je u vreme cara Iroda Jakov, brat Jovanov, pogubljen mačem. Kliment Aleksandrijski i Jevsevije Kesarijski pominju i preobraćenje dvorskog sluge koji je Jakova izveo na sud. Kada je video kako je apostol Jakov smireno primio osudu, ohrabrio se da se prizna kao hrišćanin. Zamolio je Jakova za oproštaj za sve što mu je učinio, a apostol ga je poljubio i rekao mu: ‘Mir s tobom!’ Posle toga obojica su odsekli glavu.
Telo Sv. Jakova je prenešeno u Santjago de Kompostela u Španiji. Njegov grob je, uz Rim i Jerusalim, postao najpoznatije odredište hodočašća. Španija je uzela Svetog Jakova za zaštitnika, a kada njegov praznik padne u nedelju, onda je za Španiju cela ta godina godina jubilarna godina Svetog Jakova.
Vitezovi su u srednjem veku imali Svetog Jakova za zaštitnika, a pod njegovu zaštitu su dolazili kožari, apotekari, ratari, voćari, hodočasnici i putnici, pa ga slikari često prikazuju upravo kao hodočasnika sa štapom u ruci.