Među mnoštvom mučenika, koji su svedoci hrišćanske vere, značajno mesto zauzima današnji svetac, svedok krvi, sveti Januarije, biskup Beneventa i Napulja. Živeo je na prelazu iz 3. u 4. vek. Prema najstarijim liturgijskim dokumentima, mučeništvo sv. Januarija dogodilo se 19. septembra 305. godine za vreme Dioklecijanovog izgnanstva. Uhapšen je kada je posetio zatvorene đakone i zajedno sa njima mučenički umro. Prvo su ga bacili divljim životinjama u cirkus, a kada one nisu htele da mu naude, odsekli su mu glavu.
Napuljski biskup Sever je 367. godine preneo kosti mučenika iz Pocuolija u Napulj i sahranio ih u katakombe izvan zidina. Mošti su kasnije prenete u Benevento, a potom u samostan Montevergine. One su vraćene u Napulj 1497. godine, gde se i danas nalaze i štuju u napuljskoj katedrali.
Ime svetog Januarija usko je vezano za istoriju Napulja, čiji je on vekovima glavni zaštitnik. Hiljadugodišnja istorija tog grada isprepletena je imenom, štovanjem i čudom krvi tog omiljenog sveca. Tokom ratova, gladi, kuge, zemljotresa i erupcija Vezuva, stanovnici Napulja i okoline molili su zq zaštitu i pomoć svog zaštitnika. Karlo III. Borbonac je 3. juna 1738. godine iz velike pobožnosti prema tom svecu osnovao viteški red svetog Januarija. Čudo se pominje od 1389. godine, a dešava se na praznik prenosa svečevih moštiju, u subotu pred prvu nedelju u maju, na današnji dan i 16. decembra.
Svetiteljeva tvrdo zgrušana krv, koja se čuva u relikvijaru, naglo proključa i poprima tečno stanje. Nauka ne može da objasni ovaj fenomen, samo potvrđuje da je to zaista krv. Svevišnji može proslaviti svoje svete čudesnim znacima, a ti znaci nam mogu pomoći da rastemo u veri u Božiju svemoć i dobrotu. Pored grada Napulja i Napuljske nadbiskupije, sveti Januarije je i svetac zaštitnik banaka krvi, a zazivaju ga i tokom vulkanskih erupcija.
