Sveta Jelena Križarica je majka cara Konstantina Velikog, koji je hrišćanstvu dao slobodu i priliku da se javno ispoveda kao vera. Rođena je u prvoj polovini III veka u gradu Drepanumu, čije je ime car Konstantin promenio u Helenopolis upravo iz velikog poštovanja prema svojoj majci.
Ako je verovati napisu sv. Ambrozija, Jelena je poticala iz vrlo skromne porodice, gde je morala da radi teške poslove, pa je zabeleženo i da je bila služavka koja je radila u štali. Ona je na tom poslu upoznala svog budućeg muža, uglednog vojskovođu Konstancija Klora. Verovatno je bila veoma lepa kada ju je iz tako neuglednih okolnosti za ženu uzeo Konstancije Klor, koji je kao carski namesnik imao mogućnosti da postane cezar. Međutim, kada je Konstancije postao car, morao je da je otpusti, jer zakon je zahtevao da carica bude plemićke krvi. Njeno mesto zamenila je carica Teodora, a Jelena je morala da se povuče. I tako je ostala povučena do 306.
Tada je njen sin Konstantin nasledio njegovog oca, pa je pozvao svoju majku na carski dvor i dao joj titulu Auguste. Njeno ime i lik je dao da se utisne na kovani novac i obasuo je svim počastima koje joj pristaju kao carici. Ona je sve to koristila da bi činila dobro, pomažući siromašnima, dajući im novac i odeću, a na isti način se zalagala za mnoge druge koji su bili nepravedno progonjeni, osuđeni, bolesni i u različitim situacijama potrebe. Kao pobožna i bogobojažljiva žena umela je da razlikuje prolazno od večnog i svako je prolazno dobro koristila da bi stekla neprolazno blago. Njen život je kao I hrišćansko opredeljenje podstaklo i cara Konstantina da hrišćanima da slobodu, pa je u takvim okolnostima carica majka mogla da gradi crkve i kapele, a Crkva se iz katakombi preselila u dostojanstvene prostore u kojima je bilo moguće otvoreno slaviti Boga.
Jelena je bila prožeta ljubavlju prema Spasitelju, pa je 326. godine hodočastila u Svetu zemlju, gde je posetila mesta Hristovog zemaljskog života. Po predanju, na Golgoti je pronašla tri krsta. Da bi odredila koji je krst Hristov, pozvala je jednog bolesnika. Taj krst na kome je ozdravio kada ga je dodirnuo, Jelena je držala za Hristov krst i zbog toga je prozvana Križarica. Nagovorila je sina Konstantina da tu sagradi baziliku Svetog Groba, što je i učinio. Carica majka je sa sobom u Rim donela i delove moštiju krsta i svetaca. Na mestu gde je bila njena rezidencija i kapela u Rimu, kasnije je podignuta današnja rimska bazilika Svetog Krsta u Jerusalimu. Predanje kaže da je Jelena dala da donesu zemlju sa Golgote i rasprostru je na mestu današnjih vatikanskih vrtova, gde su u vreme cara Nerona mnogi hrišćani prolili svoju mučeničku krv.
Umrla je 330. godine u Carigradu. Njeno telo je preneto u Rim, a njeni ostaci se čuvaju u jednom od vatikanski muzeji. Grci spomendan sv. Jelene slave 21. maj, zajedno sa njenim sinom Konstantinom, a Zapadna Crkva je slavi danas. Odmah posle njene smrti počeli su da je štuju kao sveticu, „veliku ženu, dostojnu večne i svete uspomene”. Ona je zaštitnica problematičnih brakova, razvedenih supružnika, obraćenika i arheologa.