Sveti Joakim i Ana potiču iz carske porodice Davidove. Roditelji su Presveta Bogorodica. Njihova imena se ne pominju u Svetom pismu, ali ih zato susrećemo u jednom apokrifnom spisu iz II veka pod naslovom „Protojevanđelje Sv. Jakova“. Ime Joakim na hebrejskom jeziku znači „priprema Gospodnja“ i u potpunosti odgovara onome što se dogodilo u Joakimovom životu.
Prema tom apokrifnom spisu, Joakim i Ana nisu mogli imati dece, pa su molili Boga da im podari taj dar. Kao bogat čovek, Joakim je svoje prihode podelio na dva dela. Jedan deo dade narodu, a drugi deo prinese Gospodu na žrtvu. Tako ga je jednog dana, dok je prinosio žrtvu u hramu, neki Ruvim zamerio što nema dece, ciljajući na njegov grešni život, jer se u judaizmu verovalo da pravednik nikada ne ostaje bez potomstva.
Potomstvo je Božji blagoslov, potvrda pravednosti pojedinaca pred Bogom. Što je neko imao više dece, to je više bio naklonjen Gospodu i više je uživao njegovu naklonost i blagoslov. Joakim se zastideo tog događaja, pa se povukao u pustinju na 40 dana da posti i moli da se Gospod pomiluje i podari mu dete. To je uradila i njegova supruga Ana kod kuće.
Anđeo joj se javio i rekao da će njena utroba biti blagoslovena, a isto je doživeo i Joakim. Odmah je prineo 10 jaganjaca kao žrtvu zahvalnu pred Gospodom za obećanje koje im je dato. U poodmaklim godinama, Ana je rodila devojčicu kojoj su dali ime Marija, a u trećoj godini je prikazana Gospodu.
Sv. Ani se mole žene koje žele decu, trudnice, porodilje i majke uopšte. U Nemačkoj su Sv. Anu štovali rudari, rezbari i zlatari drveta i ebanovine. Anu se priziva i moli za dobru smrt, jer se veruje da je u vreme njene smrti k njoj došla njena ćerka Marija sa bebom Isusom. Štuju ih, posebno Svetu Anu, katolici, pravoslavci, anglikanci i muslimani. Na papskom dvoru Sv. Anu su posebno štovali konjušari, pa su na njen praznik organizovali svečanu procesiju. Svedok ovog kulta je crkva Sv. Ane u Vatikanu, sagrađena 1505. godine.