Dominikanska trećeretka, mistik, aktivni misionar i crkveni učitelj. Imala je veliku ljubav prema Hristu i Crkvi. Svojom duhovnošću i mudrošću, prisnim odnosom s Bogom i svakodnevnom molitvom ostavila je neizbrisiv trag u istoriji Katoličke crkve. Danas je Sv. Katarina Sijenska, učiteljica Crkve. Rođena je na Blagovesti 1347. godine, kao 25. dete svojih roditelja. Iako zvuči neverovatno, podaci su i dalje pouzdani. Već sa 6 godina doživela je mistično iskustvo i često je i rado boravila u crkvi u kojoj se usrdno molila. U dobi od 15 godina, nakon smrti svoje sestre Bonaventure, odlučila je da uđe u mantelate, dominikanske tercijare, kojih je u to vreme bilo stotinak u Sijeni. U 19. godini doživela je mističnu zaruku sa Hristom, što joj je On potvrdio prstenom koji je samo ona videla na ruci. U jednoj viziji dobila je naređenje od Hrista da se posveti apostolatu. Ona je divan primer mističarke i velike radnice koja je poslednjih deset godina svog života gotovo sve vreme provodila na putovanjima u kojima je mirila zavađene. Čak je uspela da nagovori papu Grgura XI. da se iz Avinjona vrati u Rim, središte njegove eparhije. Bilo je to 1376. godine, kada je 70-godišnje služenje bilo okončalo. U rodnoj Sijeni osnovala je manastir u kojem zbog brojnih putovanja gotovo nikada nije boravila. Oko nje su se okupili studenti i sledbenici kojima je tumačila svoje vizije. Pomagali su joj u bogoslovskim tumačenjima, jer je među njima bilo sveštenika. Od tada je Katarina počela da diktira svoje glavno delo, Dijalog, koje je jednostavno nazivala Knjiga. To je prikaz mističnog puta koji, nažalost, nije tako jasan kao sv. Terezije Avilske. Ali to u suštini pokazuje da je Hristos most, prelazak ka Ocu, da Krv Hristova koja teče kroz tajne oživljava telo Crkve. Sveštenici-popovi su služitelji i deljitelji te Krvi i zato su sveti, bez obzira koliko njihov lični život bio neprimeren. Takođe je ostavila 375 pisama izuzetne vrednosti. U jednoj viziji dobila je i stigme, odnosno pet rana u znak sećanja na Hristovu muku i žrtvu. Obuzeta zapadnim raskolom, koji će trajati narednih 40 godina, Katarina je umrla u Rimu 29. aprila 1380. Prizivaju je zbog bolesti, telesnih bolova, vatre, pobačaja, seksualnog nasilja, iskušenja i zaštitnica je Evrope, Italije, vatrogasaca, medicinskih sestara, dadilja, bolesnih, ljudi ismevanih iz pobožnosti, njene rodne Sijene i mnogih biskupija, naselja, koledži, parohije i crkve širom sveta.
Molitva sv. Katarine TI, Ljubavi, ti si nežna i sveta vrpca koja dušu vezuje za svog Stvoritelja: Boga vezuješ za čoveka i čoveka za Boga. Prikovao si Sina Božijeg za Časni krst. Donosite nesklad u sklad, spajate razdvojene; bogatiš one koji su siromašni vrlinama, jer oživljavaš svaku vrlinu. Vi nam dajete mir i okončavate mržnju i rat; daješ nam strpljenje, snagu i veliku istrajnost u svakom dobrom i svetom delu. Nikada se ne umarate i nikada se ne odričete ljubavi prema Bogu i bližnjem, ni u podsmehu i patnji, ni u preziru i preziru. Milostivi Gospode Isuse, daj mi ovu svetu ljubav da bi mogla istrajati u dobru i nikada se ne udaljavati od dobra; onaj ko ima ljubav polaže temelj na tebe, živu stenu, i sledeći tvoj primer, uči da voli svog Stvoritelja i bližnjeg. U tebi, Gospode, čitam pravila i učenja koja treba da sledim; ti si Put, Istina i Život. Ako čitam o tebi, Ići ću pravim putem i gledati samo slavu Božiju i spasenje svog bližnjeg. Amen.
Sveta Katarina Sijenska, moli za nas!
Svima koji nose ime ovog velikog svetitelja: SREĆAN IMENDAN!