Štovanje svetog bračnog para Krizanta i Darije u Crkvi je prisutno od 450. godine, a pominje se u Martirologij svetog Jeronima. Njihovo mučeništvo je dostakasnije opisano tako da nema istorijske verodostojnosti. Krizant je bio sin paganskih roditelja. Voleo je da čita i tako je Jevanđelje došlo u njegove ruke. Kada je bio dovoljno upućen u veru, tajno se krstio. Njegovom ocu se to nije dopalo, pa ga je naterao da se odrekne vere. Kad mu to nijeuspelo, naredio je da se zatvori sa Darijom, sveštenicom boginje Veste, koja je trebalo da ga vrati nazad paganskim bogovima. To joj nije pošlo za rukom jer je Krizant tako ubedljivo govorio o hrišćanstvu da ju je on pridobio za hrišćansku veru. Nakon toga su sklopili hrišćanski brak. Posvetili su svoje živote širenju hrišćanstva i zbog toga je carska vlada odlučila da moraju da umru. Bacili su ih u jamu koju su potom zatrpali peskom i kamenjem. Mladi par se tada ugušio.
Njihovo štovanje se najpre proširilo na severu Italije, a potom i u današnjoj Francuskoj i Nemačkoj. Njihov grob je bio u katakombama Trasona, na mestu gde su i pogubljeni, a njihove mošti se nalaze u Prumu kod Kelna i u Haanu, gde su im posvećene prelepe crkve, u Menhengladbahu, u Salcburgu i u kripti katedrale u Ređo Emiliji. Zazivaju ih kod stočnih bolesti, a oni su zaštitnici Salcburga i sudija.