Danas slavimo Sv. Lovru od Brindizija, crkvenog naučitelja. Ovaj sveti kapucin rođen je 22. jula 1559. godine u gradu Apuliji kao Lorenco Ruso. Još kao dečak koji je ostao bez oca, bio je prihvaćen među konventualskim studentima i počeo je da studira humanističke nauke. Posle majčine smrti, sa 14 godina, odlazi kod strica u Veneciju. Tamo je upoznao kapucine kojima se pridružio. Novicijat je završio u Veroni. Studije logike je započeo u Padovi, a potom nastavio studije filozofije i teologije u Veneciji. Posvetio se proučavanju Biblije, a njegovo poznavanje hebrejskog jezika zadivilo je čak i same jevrejske rabine.
Za sveštenika je rukopoložen 1582. godine, ali nikada nije zanemario pastirski rad pored učiteljskog rada. Bio je istaknuti propovednik, a kao profesor teologije mogao je da nastavi studije koje je veoma voleo i cenio. U svojoj toskanskoj provinciji bio je učitelj novaka, staratelj i provincijal, a u dva navrata i generalni definitor reda. Dve godine je bio propovednik Jevrejima u Rimu. Lovro je poslat u Prag 1599. godine. Zatim je ponovo bio u Italiji, gde je tri godine pešice obilazio celu pokrajinu i starao se o obnovi redovničkog života. Preostale godine života proveo je kao propovednik. Krajem maja 1619. došao je u Lisabon, gde se razboleo i umro 22. jula, na svoj 60. rođendan.
Kao propovednik, on je isticao da za odbranu hrišćanske vere nije dovoljno samo propovedati: „Oružje kojim želimo da branimo veru je ovo: sveti život njenih propovednika i učitelja, i strpljivo podnesena stradanja i progon; srca se ne osvajaju mačem nego uverenjem.’ Bio je istaknuti poštovalac i poklonik Bogorodice. Kada je govorio o Mariji, iz njega je izbijala neka vrsta svete vatre. Kao izraz svoje izuzetne marijanske privrženosti, ostavio je jedno od svojih najlepših dela, svoj Mariale. To je bogata zbirka njegovih propovedi o molitvi „Salve Regina“, o „Magnificatu“, „Zdravo Mariji“ i raznih propovedi za Gospine praznike.
Teološki rad Sv. Lovre je obuhvatao ne samo mariologiju, već i druge grane. Zahvaljujući venecijanskim kapucinima, sva Lovrina pisana dela su sačuvana i objavljena pod deset naslova u 15 tomova. Dele se na četiri vrste: propovedi, biblijske rasprave i tumačenja, verske rasprave, lični i autobiografski spisi. Zbog ovih dela papa Ivan XXIII. 19. marta 1959. proglasio ga je za naučitelja Crkve, dajući mu titulu „apostolskog naučitelja“.