Danas je Sv. Mucijan-Marija Viauks, redovnik iz družbe Braće hrišćanskih škola. Rođen je u Belgiji 20. marta 1841. kao treće od šestoro dece u porodici Jovana Josifa i Jelisavete. U ovoj blagočestivoj i vernoj porodici redovno se uznosila molitva. Bila je to prava mala kućna Crkva, kako je kasnije preporučio Drugi vatikanski sabor, a oni su to i ranije radili u duhu Crkve. Kao što je Erazmo Roterdamski govorio da čoveku ništa ne treba usađivati tako duboko u dušu kao ono što se ističe u njegovoj ranoj mladosti, tako je bilo i sa našim današnjim svetiteljem – Svetim Mukijanom Marijom, koji je na krštenju dobio ime Luj Josif.
Mali Luj Josif, kasniji brat Mucijan, pokazao je veliku sklonost ka molitvi. Molio se rado i često, a molitva je postala jedno od glavnih obeležja njegovog života. Otac je želeo da bude kovač u svojoj kovačnici, što je i on pokušavao neko vreme, ali njegov smisao za molitvu bio je podstrek svima da ga puste u samostan. I zaista, 7. aprila 1856. godine ušao je u družbu Sv. Jovana de la Sale, a već 1. jula obukao je njihovo redovničko odelo. Tvrdilo se da se čitavog života u potpunosti pridržavao svake tačke redovničkih pravila. Brat Mucijan je radio sa decom kao kateheta i vaspitač, sve do svoje smrti 30. januara 1917. U početku je imao velike iskušenja jer je smatran nepodobnim za apostolat poučavanja dece, pa su nameravali da ga otpuste. To se, međutim, nije dogodilo i narednih pedeset godina on je dokazao Božje namere sa njim. Neprestano je isticao mladima važnost odanosti Evharistiji i Mariji, a svi su znali da on to govori iz svog najdubljeg uverenja i svakodnevnog iskustva. Na kraju svog života, brat Mucijan je sa zahvalnošću rekao: „Kako se čovek oseća srećnim kada je, kao i ja, na ivici groba, i celog života gaji veliku odanost Gospi!“ On je preminuo 30. januara 1917. u Malonu. Već na dan njegove smrti, njegovim zagovorom dogodila su se uslišanja i čudesa. Ubrzo su se oko njegovog groba počele okupljati gomile hodočasnika. Od 11. maja 1926. njegova grobnica se nalazi pored župne crkve u Malonu. Postao je uzor vaspitačima dece i omladine. Papa Pavle VI proglasio ga je blaženim 30. oktobra 1977. a papa Jovan Pavle II svetim 10. decembra 1989. godine.