Sveti Prot i Hijacint, rimski mučenici, živeli su i delovali u III veku. U Rimskom martirologiju stoji da su bili braća i službenici sv. Eugenije, ćerke bogatog rimskog plemića Filipa, carskog prefekta u Egiptu. Pogubljeni su za vreme cara Galijana nedaleko od Rima, na starom salarijanskom putu, jer nisu hteli da se odreknu hrišćanstva. To je bilo na groblju lokalne bazilike.
Nemamo pouzdanih istorijskih podataka o životu Prota i Hijacinta, kao ni o većini prvih hrišćanskih mučenika. Legenda kaže da su se i jedan i drugi susreli sa hrišćanstvom i prihvatili ga. Posle krštenja preobratili su i Eugeniju i njenog oca Filipa, koji je kasnije postao sveštenik i biskup u Aleksandriji. I on je podneo mučeništvo, a spomen na njega slavi se 13. septembra. Eugenija se, izgleda, posle krštenja vratila iz Egipta u Rim, a sa njom i Proto i Hijacint. Svo troje su podneli mučeništvo u Rimu.
Prot i Hijacint su veoma popularni i poštovani sveci u hrišćanskoj antici, posebno u Rimu. Arheološka iskopavanja i istraživanja potvrdila su njihovu istoričnost, mučeništvo i štovanje. 1845. godine u Rimu, u katakombama sv. Hermesa, pronađen je grob zatvoren sa pločom na kojoj je na latinskom pisalo: „Sahranjen 11. septembra – Hijacint mučenik“. Iako Protino ime nije pored njegovog imena, to je ipak svedočanstvo za obojicu, jer su se zajedno štovali još od 4. veka. Pretpostavlja se da su Prot i Hijacint živi spaljeni oko 257/59. Papa Damaz I sastavio je epitaf na njihovom grobu.