Kroz istoriju Crkve bilo je mnogo žena velikih umnih sposobnosti koje su svojim životom oboviteljskim delima menjale duh u Crkvi i društvu. Jedan od njih je sv. Terezija Avilska, prvi naučitelj Crkve, mističarka i obnoviteljica Karmelskoga reda. Rođena je 28. marta 1515. godine u španskoj provinciji Avili u porodici koja je podigla 11-oro dece. Kao devojčica je želela da što brže stigne u raj. Kad je čula da muslimani ubijaju hrišćane zbog veroispovesti, sa sedam godina je pobegla sa bratom od kuće, želeći da i ona podnese mučeničku smrt. Posle majčine smrti, otac ju je dao sestrama augustinkama na podizanje.
Terezija je u samostanu čitala pisma sv. Jeronima. Ušla je u karmelićanski samostan u Avili 1535. godine. Svoj poziv je shvatila veoma ozbiljno i sa velikom upornošću je savladala bolesti i teška duhovna iskušenja. Pokušala je da se oslobodi vezanosti za zemaljske želje i nađe put duhovnog savršenstva. U svom mističnom životu imala je mnogo viđenja. Napisala je mnoge knjige u kojima je opisivala stanja duše na putu ka sjedinjenju sa Bogom. Njena dela poput „Moja život“, „Put ka savršenstvu“ i „Zamak duše“ spadaju u sam vrh hrišćanske mistike i duhovnosti. Niko pre, i niko posle Terezije, nije tako sveobuhvatno i jasno prikazao polje misticizma.
Zajedno sa sv. Ivanom od Križa, Terezija je sprovela reformu karmelićanskog reda. Iako su stroža pravila izazvala protivljenje i napade, papa je dekretom podržao Terezijin rad. Posećivala je samostane u Španiji, propovedala i pisala pisma. Verovala je da je jedino odlučujuće oružje molitva, jer iz nje i druga sredstva dobijaju snagu. Zato je u borbi za Hrista i Crkvu, osnivala samostane u kojima bi se njene sestre molile i na taj način se borile za Božije kraljevstvo. Do svoje smrti 1582. godine osnovala je 30 samostana. Kada posle 20 godina njeno telo iskopano, bilo je potpuno neoštećeno. Blaženom ju je 1614. godine proglasio papa Pavao V, svetom 1622. papa Grgur XV, a crkvenom naučiteljicom 1970. papa Pavao VI. Ona je zaštitnica Španije, španske vojske i bolesnika. Bosonoge karmelićanke su najstroži ženski red. Kada devojka jednom uđe u samostan, ona svoj život provodi u molitvi, razmatranjima i tišine i nikada više ne izlazi iz njega.