Mnogi vernici, posebno redovnice uršulinke, danas svečano proslavljaju sv. Uršulu. Iako su podaci o njoj raznoliki i nepouzdani, ali jedno je sigurno a to je da je bila izuzetno popularna svetica u srednjem veku. Prema legendi, Uršula je bila prelepa ćerka britanskog kralja. Kada ju je engleski princ zaprosio, pristala je pod uslovom da joj dozvoli da pre venčanja hodočasti u Rim, a za to vreme da se verenik pouči u hrišćanskoj veri. Po dogovoru Uršula je u IV veku zajedno sa XI prijateljica, krenula na hodočašće. Huni su ih presreli u Kelnu i sve ih pogubili. Zahvaljujući toj žrtvi Keln je oslobođen od Huna koji su pobegli posle svojih zločina. Stanovnici su sakupili svete mošti, a na mestu mučenja podgnuta je crkva u čast svetih mučenica. Sigurnost o postojanju i mučeništvu svete Uršule zasniva se na natpisu iz IV. ili V. veka koje resi njenu crkvu u Kelnu: „Klemacije, čovek senatorskog ranga, koji je došao sa Istoka ohrabren božanskim nadahnućem – ponovo je sagradio ovu baziliku o svom trošku da bi ispunio zavet na mestu gde su svete device prolile svoju krv za ime Hristovo“.
Od tada je Uršula, uz sv. Tri kralja, zaštitnica grada Kelna, a vernici je zazivaju u vreme ratova i da bi isprosili srećnu smrt. I oni koji dobiju opekotine zazivaju sv. Uršulu. Smatraju je zaštitnicom dobrog braka, učitelja i trgovaca suknom. U 16. veku sv. Anđela Merici je svoj novoosnovani red stavila pod zaštitu sv. Uršule, pa su ove redovnice poznate pod imenom uršulinke.