Sveto pismo Starog zaveta nudi nam Božiju reč po velikim i malim prorocima. Uz 4 velika proroka, tu je i 12 malih.
Među njima je i sv. Zaharija koga slavimo danas.Ime ovog proroka na hebrejskom jeziku znači Jahve upozorava. Ovo je možda najbolji izraz misije ovog starozavetnog lika u Božjem planu za Njegov narod.
Izučavaoci Svetog pisma raspravljaju o tome da li je Zaharija bio samo prorok ili je obavljao i svešteničke dužnosti. Neki crkveni oci, među njima i sv. Avgustin i Isidor Seviljski verovali su da je Zaharija do starosti obavljao svoju proročku službu u Vavilonu, a zatim se vratio u Jerusalim iz zatočeništva. Po povratku iz vavilonskog ropstva, prorok Zaharija je bio aktivan u vreme kralja Darija I, guvernera Zerubabela i velikog sveštenika Jošue. Bilo je to na prelazu iz 5. u 4. vek pre nove ere, u vreme kada je počela izgradnja Hrama.
Knjiga Zaharije sadrži simbolične vizije srećnije budućnosti Izraela, proročke vizije koje najavljuju kaznu i nagradu za Judeju i Jerusalim i veličaju judejske vođe nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. Drugi deo najavljuje Mesiju, propast neprijatelja i uspon Jerusalima. U ovom delu nalaze se tekstovi bogati mesijanskim idejama o obnovi Davidove kuće, o Knezu mira, o dobrom pastiru, koji će kasnije poslužiti i novozavetnim piscima u opisivanju lika Isusa Mesije. Zaharija proriče Isusov svečani ulazak u Jerusalim na Cvetnicu rečima: “Klikni iz sveg grla, Kćeri sionska! Viči od radosti, Kćeri jeruzalemska! Tvoj Kralj se evo tebi vraća: pravičan je i pobjedonosan, ponizan jaše na magarcu, na magaretu, mladetu magaričinu. On ce istrijebit kola iz Efrajima i konje iz Jeruzalema; on će istrijebit luk ubojni. On će navijestiti mir narodima; vlast će mu se proširiti od mora do mora od rijeka do rubova zemlje” (Zah 9,9-10).
Sv. Zaharija je u viziji opisao i svećnjak sa sedam krakova, koji je slika Božjih očiju. Takav svećnjak i danas stoji u svakoj sinagogi, mnogim crkvama i u svakoj pobožnoj jevrejskoj porodici. Uvod u hrvatski prevod Biblije Zahariju jednostavno naziva „prorokom mesijanskih nada“. Uživao je veliko poštovanje u narodu i imao je veliki uticaj na rešavanje društvenih problema u tadašnjem Izraelu. Iz svojih proročanstava on se pokazuje kao čovek čiji je život vođen velikom ljubavlju prema otadžbini, pa nam može poslužiti kao uzor zdravog rodoljublja. Za njega je zakon Gospodnji izvor svake sreće i napretka, svakog blagostanja. Nikada ne govori o žrtvama, ali mnogo govori o potrebi socijalne pravde i veoma je savremen u tom pogledu.
