Do danas sveti Dominik Savio je jedan od najmlađih svetaca Katoličke crkve, preminuo je u petnaestoj godini. Crkva ga slavi 6. maja.
Sveti Dominik Savio je jedan od najmlađih svetaca Crkve. Bio je omiljeni učenik sv. Ivana Bosca. Rođen je 2. aprila 1842. godine u selu Riva di Kjeri, u severnoj Italiji, od oca Karla, kovača, i majke Brigite, krojačice. Bilo je desetoro braće i sestara, a Dominik je bio najstariji. Kršten je istog dana kada se rodio. Od pete godine je vatreni ministrant, a u sedmoj godini je primio svetu pričest uz ispoved. Na dan sv. Pričesti stvorio je odluke kojih se držao kroz čitav život:
1. Ispovedaću se često i ići na pričest svaki put kada mi ispovednik dozvoli
2. Praznike ću proslavljati svečano.
3. Moji prijatelji će biti Isus i Marija.
4. Radije umreti, nego sagrešiti.
U don Boscovom oratoriju
Dvanaestogodišnji Dominik je 1854. godine upoznao sv. Ivana Bosca. Iste godine je stupio u Don Boskov oratorij, gde je ostao trideset šest meseci, odnosno tri godine. Susret sa don Boscom doneo mu je novo prijateljstvo i poverljivost. Prvi praznik Bezgrešne Device Marije, koji je Dominik proslavio u oratoriju (8. decembar 1854. godine), bio je dan velikog oduševljenja. Papa Pio IX proglasio je u Rimu za dogmu bezgrešno začeće Blažene Device Marije. Dominik je tog popodneva otišao u crkvu, kleknuo pred Marijinim oltarom i stavio se pod njenu zaštitu sa rečima koje je napisao na komadu papira: „Marijo, dajem ti svoje srce! Neka uvek bude tvoje. Isuse i Marijo! Uvek budite moji prijatelji, dozvolite mi da umrem radije nego da počinim bilo kakav težak greh.”
Jedna od Don Boskovih propovedi o svetosti dovodi Dominika u krizu. Pošto ga je svetac smirio, on pokušava da ubrza vreme, predviđajući da mora biti brz ako želi da uspe. Celog života mislio je samo na svetost. Podsticao je druge na svetu ispoved, prekoravao ih je kada su nešto pogrešili, a kada je čuo psovke, molio se u sebi: „Gospode, hvaljen budi“. Verovao je da, ako ne postane svet, neće postići ništa. Već ovde na zemlji je bio anđeo. U krhkom i slabom telu skrivala se velika duša, jaka volja i jaka ljubav prema Bogu i ljudima. Svakodnevno je vežbao dobrotu. Naročito je bio štovatelj Blažene Device Marije i Presvetog Oltarskog Sakramenta.Kada je Don Bosko jednom slavio svoj imendan, našalio se svim dečacima: „Sutra ćete spremiti slavlje za mene i hvala vam. Sa svoje strane, želeo bih da vam dam nešto što najviše želite. Dakle, svako od vas će dobiti parče papira na kome će napisati šta hoće. Dok je čitao novine, don Bosko je naišao na ozbiljne i hirovite želje. Na Dominikovom parčetu papira Don Bosko je pročitao samo pet reči: „Pomozi mi da postanem svet“.
Recept za svetost
Don Bosko je ozbiljno shvatio sve želje, a posebno Dominikovu. Pozvao ga je i rekao mu: „Kada tvoja mama pravi tortu, potreban joj je recept koji navodi različite sastojke. Svetosti takođe treba recept i to je ono što želim da ti poklonim. Recept uključuje tri sastojka koje treba pomešati:
1. Radost – sve što te uznemirava i oduzima mir nije od Gospodina. Skloni to od sebe.
2. Tvoje školske obaveze i molitva – budi pažljivi u školi, vredno piši domaće zadatke i moli se radosno kada je vreme za molitvu.
3. Dobročinstvo – pomozi svojim vršnjacima kada im je pomoć potrebna, čak i kada to zahteva trud i kada ti je teško. To je recept kako se postaje svet.”
Osnivač Družbice Bezgrešne
Godine 1856. osnovao je Družbicu Bezgrešne.To je odlučio jednog jutra u maju, kada se, na veliku Don Boskovu žalost, niko nije pričestio tokom mise. Družbica Bezgrešne bila je Dominikovo remek-delo. Ostalo mu je samo devet meseci do kraja života, ali je njegova Družbica trajala više od sto godina. Dominik se 1. marta 1857. vratio u dom svojih roditelja po savetu Don Boska, koji je bio zabrinut zbog njegovog naglog pogoršanja zdravlja. Znajući da se neće vratiti, poslednji put se obraća don Bosku i pita ga šta još može da učini za Gospodina? – Don Bosko mu odgovara: Daj mu svoju patnju. Šta još? Daj mu ceo svoj život. Don Boskova reč mu je zastala u grlu jer je znao da će Gospodin primiti taj dar.
Umro je mlad svetom smrću
Njegovi voditelji su ga okruživali sa puno ljubavi. Doktor je ustanovio upalu pluća. Tada se koristilo uobičajeno sredstvo: puštanje krvi iz vene.. Deset puta je zarezao lekarski nož u Dominikovo slabo telo, tako da je bukvalno iskrvario. Upokojio se 9. marta 1857. svetom smrću u petnaestoj godini, govoreći: „Kako lepe stvari vidim. Posmatrajući svoju tužnu majku, počeo je da je bodri govoreći: „Mama, ne plači, ja idem u raj“. Don Bosko je u večernjem obraćanju dečacima za „laku noć“ ovako objavio njegovu smrt: „Večeras je jedan anđeo manje na zemlji i jedan više na nebu. Bio je istinski uveren da je Dominik Savio bio kao sv. Alojz i da će ga zbog toga Crkva jednog dana uzdići na oltarsku čast. Sahranjen je 11. marta na groblju u Mondoniju.
Molitva Sv. Dominiku Saviu
O sveti Dominiče Savio, koji si u Don Boscovoj školi naučio korake mladalačke svetosti, pomozi nam da nasledimo tvoju ljubav prema Isusu, tvoju privrženost Mariji, tvoju apostolsku revnost za duše; da i mi prihvatimo tvoj moto „Radije bih umro nego da grešim!“.
Ti koji si Don Boskovim vođstvom u molitvi, žrtvi i radosti u kratkom životu postigao savršenstvo, daj nam entuzijazam i istrajnost u služenju Gospodinu. Zaštiti sve mlade ljude koje srećemo da rastu u čistoti i velikodušnosti, u otvorenom dijalogu sa roditeljima i odgojiteljima, da budu nosioci vesti i životne radosti.
Da, poput Don Boska, budemo prijatelji Božiji i prijatelji mladih, pravi odgojitelji u veri, da naš odgojni rad donosi plodove bmilosti i svetosti. Gospodine, Bože života i radosti, dao si Crkvi svojoj Dominika Savi u znak mladalačke nade i svetosti, neka naši mladi kao sv. Dominik rastu u čistoći i ljubavi, i daj nam milost da, poput don Boska, budemo pravi odgojitelji u veri, sejači radosti i svetosti. Amin.