Sveti Ivan Bosko
Sveštenik, osnivač salezijanaca, veliki prosvetitelj i apostol mladih.
Danas slavimo velikog svetitelja Ivan Boska, velikog prijatelja dece i mladih i osnivača monaha salezijanaca koji se prvenstveno bave obrazovanjem mladih. Ivan Bosko, kasnije poznat kao Don Bosko, rođen je u Bekiju, Italija, 16. avgusta 1815. Izgubio je oca sa dve godine, a odgajala ga je majka Margarita sa još dva starija brata. Ivan je kao dete rado posećivao crkvu i postao veoma pobožan. Kad nije bio u crkvi, pomagao je oko stoke i zemlje. Bili su veoma siromašni, ali su i pored toga ono malo što su imali rado delili sa onima koji su imali manje od njih.
Sa devet godina imao je prvi u nizu realnih snova koji će kasnije uticati na njegov život. U tom snu video je mnoštvo dečaka kako psuju dok se igraju. Među njima je tada video veličanstvenog muškarca i ženu. Čovek mu je rekao da će ove mlade ljude pridobiti blagošću i milosrđem. Tada mu je gospođa rekla da bude snažan, skroman i nesalomljiv. Kad dođe vreme, on će sve razumeti. Nedugo zatim upoznao je putujući cirkus, gde je bio zadivljen njihovim trikovima i akrobacijama. Odlučio je da ih sam podučava, kako bi privukao druge i zadržao njihovu pažnju. Tako je mladi Jovan nedeljom spremao sa svojim drugarima pozorišne komade, posle kojih bi im čitao propoved koju je ranije tog dana čuo. Zatim bi te predstave završavao molitvom. Predstave su se ponavljale u određenom vremenskom periodu, postižući veliki uspeh, i za to vreme Jovan je osetio poziv za sveštenstvo.
Međutim, u želji da bude sveštenik, naišao je na gotovo nepremostivu prepreku. Ivan je bio siromašan i nije mogao da priušti školovanje za sveštenika. Proviđenje se ponovo umešalo, pa je našao sveštenika koji je pristao da ga pouči i da mu da nekoliko knjiga. Starija braća nisu blagonaklono gledala na njegovu želju da bude sveštenik. Jovan je bio odlučan i sa dvanaest godina napustio je kuću da bi se zaposlio u nekom vinogradu. Tu je radio dve godine, sve dok nije upoznao don Josipa Kafasa, sveštenika koji je bio voljan da mu pomogne, a koji je i sam kasnije kanonizovan zbog svog rada sa osuđenicima i zatvorenicima. Konačno, 1835. godine Ivan je primljen u Bogosloviju i, posle šest godina učenja, rukopoložen je za sveštenika 1841. godine.
Njegova prva služba bila je u Torinu, gradu koji je bio u usponu industrijalizacije, pa je imao svoje siromašne delove i mnogo siromašnih ljudi. Upravo u ovim najsiromašnijim delovima grada Bosko je započeo svoj rad sa siromašnom decom.
Obilazeći zatvore, primetio je u njima veliki broj dečaka od 12 do 18 godina, koji su tamo boravili u strašnim uslovima. To ga je podstaklo da pokuša sve kako ostali dečaci ne bi završili tamo. Obilazio je ulice osiromašenog dela grada, susrećući mladiće i dečake u njihovoj okolini i nastojeći da ih nenametljivo evangelizuje. Don Bosko, međutim, nije mario samo za njihove duše. Trudio se da im nađe posao i odgovarajući smeštaj. U ovom poslu mu je pomogla i majka koju su ubrzo svi počeli da zovu „mama Margarita“. U pregovorima sa majstorima nastojao je da poboljša status šegrta, koji je tada bio veoma loš, i postigao je veliki uspeh. Kod mladića koje je sretao, trudio se da pobudi i neguje poziv, ako bi osećao da ga imaju, i pratio bi ih sve do sveštenstva.
Don Bosko je 1859. godine osnovao Društvo svetog Franje Saleškog ili salezijanaca, sa izričitom namerom da brine i radi sa mladima. Ovo je i danas glavna misija monaha salezijanaca. U godinama koje su usledile, don Bosko je, uz pomoć svog Društva, još više proširio svoju misiju. Don Boko je umro 31. januara 1888. godine. Blaženim ga je proglasio papa Pije XI. 1929, a kanonizovan je 1934. Sveti Jovan Bosko je zaštitnik naučnika, urednika i izdavača, školske dece, mađioničara i maloletnih prestupnika.
Izvor: HKM