Na svetu je mnogo siročića i napuštene mladeži za koju niko ne brine. Iz tog razloga je Božja premudrost u krilu Crkve uvek iznova iznalazila ljude koji su osnivali ustanove za zbrinjavanje siročića. Jedan od njih bio je i sv. Jeronim Emilijani, koga je papa Pio XI. 14. 03. 1928. proglasi o “zaštitnikom siročadi i zapuštene mladeži”. Sv. Jeronim, osnivač reda somaska, rođen je 1486. godine, u Veneciji. O njegovom detinjstvu i mladosti ne postoje pisani dokumenti, sve dok nije krenuo u vojsku. Učestvovao je u ratu između Venecije i Lige Cambraia, kada je pao u zarobljeništvo.. Iskušan patnjama, ponižen, doživeće duboku unutrašnje obraćenje, pa se zavetuje Gospi da će, ako se domogne slobode, promeniti svoj dosadašnji neuredni život. Nakon pomalo nejasnog oslobađanja, zavetovao se da će svim raspoloživim sredstvima raditi tako što će pomagati siromašnima, bolesnicima i potrebnicima svake vrste. Tokom 3 godine, molitvom, pokorom i delima ljubavi spremao se za svoje veliko delo, a smatrao je da će moći bolje da pomaže ako postane sveštenik. Zaređen je u 32. godini života. Godine 1528. u njegovoj domovini besnela je glad i zaraze a sv. Jeronim je za potrebe bolesnika prodao svo svoje imanje i posvetio se brizi za potrebne. U svojoj će se službi i sam zaraziti a nakon ozdravljenja 1531. odrećiće se i ono malo dobara što mu je preostalo. Decu bez roditelja okupljao je u jednoj kući i brinuo se o njima. Svoj rad je proširio i po okolnim mestima a njegov divni primer potaknuće mnoge bogataše da mu svojim materijalnim darovima pomognu. osniva i “Družbu slugu siromaha” koju je 1540. službeno potvrdio i papa Pavle III. Svetac je kao pedesetogodišnjak još jedanput doživeo pošast kuge u kojoj je i sam bio zaražen te će nakon kraće bolesti i umreti.. Papa Benedikt XIV. 22. 06 1747. proglasio je Jeronima blaženim, a, papa Klement XIII. 12. 10. 1767. svetim.
Izvor:HKM