U glavnom gradu Češke, Pragu, u ponedjeljak, 6. februara, počela je prva faza Evropske sinodske kontinentalne skupštine, koja će trajati do 9. februara, objavila je Katolička novinska agencija Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine.
Od 9. do 12. februara sledi druga faza u kojoj će učestvovati samo predsednici evropskih biskupskih konferencija. Sastanak su organizovali Predsedništvo i Sekretarijat Veća evropskih biskupskih konferencija u stalnom kontaktu sa Generalnim sekretarijatom Sinoda Svete Stolice i Sekretarijatom Češke biskupske konferencije.
Sednici prisustvuje 220 predstavnika iz svih 39 evropskih biskupskih konferencija, koji predstavljaju regionalne crkve iz 45 evropskih zemalja. U prvoj fazi zasedanja onlajn (prague.synod2023.org) učestvuje još 270 predstavnika iz 30 evropskih biskupskih konferencija.
Biskupsku konferenciju Bosne i Hercegovine predstavlja njen predsednik mons. Tomo Vukšić, nadbiskup i metropolit vrhbosanski i apostolski administrator Vojnog ordinarijata u BiH i generalni sekretar BK BiH mons. Ivo Tomašević.
Od početka zasedanja u ime Hrvatske biskupske konferencije učestvuju: glasnogovornik HBK Zvonimir Ancić, članica sestara Milosrdnica Riječke provincije s. Marta Carti, doktorica bioetike i gđa Diana Tikvić, zaposlenica Hrvatske katoličke mreže. Pošto je predsednik HBK mons. Dražen Kutleša sprečen ranijim obavezama, učesnicima sednice u sredu će se pridružiti i donedavni predsednik HBK mons. Želimir Puljić, nadbiskup zadarski u miru.
Delegaciju Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija, koja obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Kosovo, predvodi njen predsednik i nadbiskup beogradski metropolit mons. dr Ladislav Nemet, SVD, koji je i potpredsednik CCEE. U delegaciji su i koordinator Karitasa Srijemske biskupije gospodin Petar Dujić i gospođica Timea Bertalan, zaposlenica u Biskupskom ordinarijatu u Zrenjaninu.
Učesnici sednice okupili su se u nedelju 4. februara i uveče su učestvovali u svečanom evharistijskom slavlju koje je predvodio praški nadbiskup Jan Graubner u samostanskoj crkvi redovnika premonstrata.
Radni deo zasedanja počeo je 6. februara zajedničkom misom u sali za sednice hotela Piramida u Pragu, koju je predvodio luksemburški nadbiskup kardinal Žan-Klod Holerih, glavni izvestilac Sinode. U prigodnoj propovedi govorio je o mučeničkoj smrti člana Družbe Isusove Sv. Pavla Mikija i još 25 japanskih mučenika iz Nagasakija koje Crkva slavi tog dana. On je rekao da su ovi Hristovi svedoci vođeni iz Kjota u Nagasaki kao upozorenje hrišćanima, ali da je to imalo potpuno suprotan efekat od onoga što su želeli mučitelji jer su hrišćani izašli u susret ovoj povorci. On je istakao njihovu hrabrost, dodajući da je Sv. Pavle Miki govorio o Isusu Hristu čak i u trenucima mučenja. Podstakao je sve da se mole da sinodski proces pomogne svim članovima Crkve da svedoče živog i vaskrslog Hrista.
Na početku radnog dela, praški nadbiskup mons. Jan Graubner, ističući radost što se Evropska kontinentalna sinodska skupština održava u Pragu, „u drevnom gradu u srcu Evrope, koji nosi duboki pečat cara Karla IV.“ „On je sagradio ovaj carski grad, imajući na umu nebeski Jerusalim“, rekao je praški nadbiskup napominjući da katedrala ima zbirku sa brojnim moštima svetaca. „Ne zaboravimo da je Crkva porodica i dom za svu decu Božju koja žive u svetu punom neizvesnosti“, istakao je praški nadbiskup, iznoseći utisak, na osnovu konsultacija, „da se mnogi ograničavaju na izražavanje njihova mišljenja, ali malo slušaju glas Gospodnji. „Njegovu reč treba ne samo proučavati ili meditirati, već i sprovoditi u delo“, rekao je nadbiskup Graubner.
Pozdrave su uputili i mons. Gintaras Grušas, nadbiskup Vilniusa i predsednik. „U jedno smo sigurni: Hrist je zaista nada Evrope. Znamo da postoji žeđ za Hristom, vidimo je kod onih koji pristupaju katoličkoj veri, kod onih koji jednostavno traže veru. Ne možemo zanemariti ovu potrebu za duhovnošću, ne možemo ostaviti po strani živo prisustvo Hristovo u našoj Crkvi. Sav naš diskurs, teorijski ili praktični, polazi od „ovaploćenja“ Hrista, lika Božijeg koji je predstavljen u svakom čoveku i ženi. Pre svega, mi smo nosioci Hristove poruke. Rečeno je da Crkva ne može postojati ako nije sinodalna. Sinodalna crkva se ne može odvojiti od Hrista, od živog susreta sa Hristom“, rekao je nadbiskup Grušas, koji je potom podsetio na reči pape Franje da „Sinoda nije sabor“ jer je najvažnija figura na Sinodi Duh Sveti. „Sinoda je trenutak blagodati, proces koji vodi Duh koji sve čini novim, koji nas oslobađa od ovozemaljstva, od naše zatvorenosti, od naših ponavljajućih pastoralnih obrazaca i od straha. Poziva nas da preispitamo šta Bog želi da nam kaže u ovom vremenu, danas i u pravcu u kom želi da nas vodi“, podsetio je nadbiskup Grušas na reči pape Franje i pozvao da te reči budu putokaz zajedno sa radnim dokumentom. „Okupili smo se pre svega da slušamo, zaista slušamo jedni druge i da slušamo glas Duha Svetoga“, rekao je predsednik CCEE i pozvao ih da pokušaju da provode vreme prvenstveno slušajući jedni druge i slušajući glas od Boga u njihovom razlikovanju. On je podstakao na molitvu za biskupe koji će nastaviti drugu fazu kontinentalnog zasedanja.
Zatim je kardinal Mario Greč, generalni sekretar Sinode, održao govor i zahvalio se svima na učešću. On je izrazio radost što preko prisutnih delegata može da upozna Crkve iz zemalja koje predstavljaju. Preneo je pozdrav i blagoslov Svetog Oca, koji mu je lično poručio da pomno prati njihov sinodalni napredak. On je dodao da je sinodska Crkva, Crkva koja sluša i da je kontinentalna faza sinodskog procesa dalji korak slušanja na koji je Crkva pozvana. On je rekao da je prva faza pokazala učešće čitavog naroda Božijeg pod rukovodstvom biskupskog kolegija i Svetog Oca, pa su svi zajedno prošli kroz proces razlučivanja, dajući aktivnu ulogu narodu Božijem. Istakao je važnost slušanja jedni drugih i slušanja Duha Svetoga koji govori Crkvi. Zaključio je da Duh Sveti uvodi Crkvu u svu istinu.
Nakon prigodnog izlaganja dr Maurisija Lopeza Oropeza iz Generalnog sekretarijata Sinode o metodologiji rada tokom sabora, usledile su trominutne intervencije koje su, na osnovu tri pitanja iz dokumenta za Kontinentalnu Sinodu, iznela dva delegati iz 13 delegacija evropskih biskupskih konferencija po abecednom redu svojih zemalja .
U popodnevnim časovima učesnici zasedanja su podeljeni u jedanaest jezičkih radnih grupa gde su nastavili rad. Pre zajedničke večernje molitve ponovo su se sastali, a predstavnici grupa izneli su po tri tačke koje smatraju najvažnijim za nastavak sinodskog procesa.
KTA